Просветни гласник
ОДЕНЕ И ПГИКАЗИ
91
јапиле су се ове' поуке још 1892. године у додатку Пр. Гласника., али и тада не као дело у свему ново за српске читаоце, јер је пре тога већ био неки део ових поука објављен у Невену. Сад, дакле, овај нревод ступа пред српске читаоде по трећи пут, али не више у староме руху, не као превод дела Луја Лиара, већ као ново дело, састављено „поЛују Лиару и другима, према програму за грађанске школе". Наставни план за грађаиске школе тражи да се у првоме разреду из моралних и грађанских поука проуче са ученицима дужаости, које деца имају у породици и школи: нрема родитељима, браћи и сестрама ; према млађима; према наставницима и друговима. Књшкпца, чиј натпис горе исписасмо, томе, дакле, ваља да послужи. Одмах у почетку да поменемо, да нри „састављању" њену није вођено довољно рачуна о ономе што се наставним плаиом тражи из овога предмета за први разред. Јер је у књижици, која има 76 страна, 37 страиа уступљено материјалу који није одређен наставним планом за први разред грађанских школа. Ово је први део књиге Луја Лиара, у коме се говори о оиштим основима морала: слободи, ириродним законима, морадноме закону, моралним истинама, савести, дужности, себичњацима, врлини и одговорности. Већ само то, што овај материјал. није наст. планом одређен за ггрви разред, коме се књижица намењује за уџбеник, довољно је па да ова књига, својом првом ноловином, ни у којем случају не може поднети за оно чему је намењена. Али и мимо то, противу употребе у школи те половине ових моралних и грађанских ноука иде и сам иачин, на који се излажу те ноуке, И ако су разређене у кратке чланке, од којих су на крају свакога и нитања, којима ваља да се обнови све што се у чланку хоће да каже, оне у ономе облику нису приступачне деци. Није довољио за децу само им рећи: ово ваља ово не ваља да чините и ово сте дужни да чинитб због тога и тога, па ма то било и најпростије исказано. Деца ће то саслушати, чак и на иамет научити, али сама неће осетити, да у истини ваља да чине оно, што нм се у тим поу- | кама казује. За децу су сасвим тешке и незгодне апстракције. Ако се хоће, да деца и њих нрнме, ваља нх везати за нарочнте случајеве из живота, ј нзводитн их из иодесних примера, који ће и заинтересовати децу за извесне дужности, и спремити ј их да приме поуке, које се нз тих нримера могу , нзвести. Моралне ноуке се, дакле, не могу научити поучним чланцима и деФиницијама , већ само подесним примерима из, живота, који ће сиремити децу за саме деФиницијеј, ^које се такођер, чак и прооветни гласник 1899. г.
после тако подесних нримера, увек лакше и радије нримају из учитељевих уста, но из књиге. У другој половини ове књижице обрађен је материјал који је и одређен за први разред грађанских школа. Према овоме, могло би се очекивати, да се бар та друга половина књиге може корисно употребити за наставу овога преДмета, у коме би се случају још могло и допустити, да деца куие тколску књигу, чијом се само једном половином могу користити. На жалост ни ова друга половина није тако израђена, „састављена", да може поднети као уџбеник. И ако се при изради овога дела много више водило рачуна о ономе, што се у наставноме илану тражи, па по мало чак и о ономе оправданоме захтеву да се дужности дечје у нородици и шкоди износе деци на примерима, по што је вођеио у првоме делу ове књиге, опет ни он није т^кав, да се можерећи: добар је, могу га деца корисно употребитп. И .томе је делу иоглавита махна, што се поуке обично не изводе носле иримера, већ се износе у сувим, незанимљивим дијалозима, у којима има доста и иретеривања. Само је местимице ова махна ако не сасвим уклањана, а оно бар ублажавана, и то у толико у колнко се одступало од дела Лиарева. Томе се има и захвалити што је у овој књизи најбољи трећи део, Школа, кога није било у Лиара, већ је израђен поглавито по одломцима из Срца Де Амичисова. Породици, п дужностима деч.јим у њој, додељено је двадесет страна. Сав је материјал разрађен у седам чланака, у којима се говори о: браку, дужностима дечјим према пиховим,(?) родитељима, браћи и сестрама и дужностима ирема млађима. Школи и Дужностима дечјим ирема школи, наставнику и друговима, уступљено је осамнаест страна, и употребљени материјал је разрађен у осам одељака. Као што и горе поменусмо, овај је одељак понајбољи и он би зар и могао поднети за невољу. Наше је мишљење, да ове „Иоуке моралне н грађанске 1 , у облику у коме се нуде, пре могу одмоћн него помоћи задатку, који имају ове ноуке да ностигну у школи. Да се нн.је хтело да књига што пре буде готова, изгледа, да је она могла бити ваљана. Ваљало је само оставити Луја Лиара и'начин на који он мисди уиознавати децу с дужностима, на поћи нутем, на којн донекле указују побројанн примери уз други н трећи део ово књиге, и оао некодико оддомака из Срца, доста срећно изабраних, али незгодио употребљених. Ваљадо је да иримери у оваквој кпизи буду главно, а деФиниције да се додаду уз нримере, или их никако у књигу н не уносити, већ оставити, да их само наставници са ученицима на часу изводе. Само, дакле, нароV