Просветни гласник

101

13*

13). Да управитељи јаве, које књиге и повремене слисе немају у својој књижници, те да се то набави. 14). Да се зграда, у којој је женска школа код Саборне цркве, оправи и снасе од влаге, како би се деца сачувала од заразе, која се увек најпре иојављује у тој школи. 15). Да се од сад пази, да се табле боље бојадишу, а не као што су ове н прошле године бојадисане. 16). Да се двориште у вежбаоници В. Ж. Школе кивелише. 17). Да се дворишта школска наспу песком и шљунком, а особнто двориште школе на Теразијама. Даље по предлогу г. председникову решено је: III. Да се плата учитељима издаје заједно са квартирином, а не обашка. IV. Да се за првих 10 неонравданмх изостанака јавља засебним актом, а остали изостанци другим актом, како би се знао школски одбор управљати ири казнама по чл. 20 зак. о народ. школама и казне изрицати. 0 овоме је одмах писано свима унравитељима. V. Да се пише свима управитељима, да пошаљу податке за све оне ученике, који се по неколико годиаа воде у сниску, а у школу не долазе, и не могу да се пронађу, да би их могао одбор предложити надзорнику за испис из школе. VI. Кажњени су неки родитељи, због нешиљања деце у школу. Као што се види, рад прве седнице школскога одбора у престоници врло је обилат ; само је желети да све ово не остане само на речима, него да се изведе и у дело, и то, што пре, то боље. К. Т. Ан., у,ч итељ ГЛАСОВИ 0 ШКОЛАМА

Школе у Србији Гимнадија Досигеја Обрадовића. Указом Њег. Вед. Ераља од 1. јаауара ове године, а на иред,10г министра иросвете н црквених поедова, наређено је: да се гнмназпја у Зајечару од сада зове „ Гимназнја Доситеја Обрџдовџ&а", Гадионица за ручни рад у Учит. Школи у Јагодини. Мушка Учитељска Школа у Јагодинн лма у дворишту нарочиту зграду, у којнма су радиониде за ручни рад. У згради је нет одељења: највеКе је за гимнастичку дворану зими, а летн за рационално гајење свилеие бубе; у другом, трећем и четвртом

одељењу су радионице за картонажу, столарство и нлетарство, свака радионица у засебном одељењу. Радионице су тако удешене, да се у њима једноврсмено могу обучавати ио тридесет ученика. Ове године је у тој школи само нрви разред, и ученици ће од ручних радова учити у тој години само картонажу; у другој и трећо.ј години учиће столарство, а у четвртој години илетарство. У овим радионицама уче ручни рад и учеиици* там. основиих школа, на ће ту учити и ученици там е грађанске школе, јер су то у свакоме погледу подесн^ и лено уређене радиоиице, те би било и некорисно заметно и мимо њих у истоме месту отварати друге радионице за ручни рад. Ж. * Угледна иредавања. — Надзорник школски у Београду М. Влајић с нодручним му иаставницима увео је тако звана угледна аредавања, која се држе сваке недеље. На тим састанцима_држе пред&вања или они наставници, који се сами јаве, или они које надзорник одреди. А да би сваки наставник могао предавати или суделовати у критици, одређује се нааред из којега иредмета и о чему ће се иредавати. Још том прнликом надзорник изнесе и цео методички ио, стуаак при томе иослу, којега се треба држати при предавању. По свршеном нредавању држи се претрес или критика. Тако су ова предавања и обнова теоријска и свесиа нримена њена на самоме раду. Још се даје прилика, да сваки о овоме раду и о свакоме иитању чује и туђе мишљење и да својим знањем буде другима од користи. Нема сумње, да ће овакав рад донети велике користи. Сем интелектуалне сиреме, која се овде нроширује, појединци се морално усавршавају, јер се иавикавају један на другога и на заједнички рад, навикавају се," да сносе нримедбе а да се у њих не развија срџба н мржља, и да помажу другоме а да се у њих не развија надменост и сујета. Ништа у свету није савршено. Све је релативно. Зато се и од ових нредавања може очекивати само добро. А наставници престонички и треба да предњаче осталим учитељима у свакоме добру. Може бнти само за похвалу, што они на усавршавање своје и својих ученика уиотребљују и сам нразник. Чујемо, да ће се ова предавања, ио жељи самих учитеља, заменити Формалном наставом из ручнога рада, који је нредмет уведен новим законом а многим је наставницима још непознат. * Школеке зграде у Београду. — Да су у нас школске зграде често испод критике, то је добро познато свима онима, који су нутовали по Србијн или имали деце у школи. А најбоље је ово нознато онима, који су имали част да буду надзорницн и да их ирегледају. Не стоји много боље ни са школама у престоници. Из извештаја, који је ноднео министарству надзорник за град Веоград, видимо, да је овде тек једна трећинп деце у добрим зградама. Ево шта каже надзорник: „Осем мањега изузетка еве основне школе у Београду и Топчидеру смештене су у врло неподесним и дошим зградама, које не одговарају ни хигијенским ни