Просветни гласник

102

К 0

В Ч Е Ж И Ћ

ЈГаспитним захтевима. Оне су у свавом погледу лошије од многих у унутрашвости и по селима. У београдским основним школама има сада 3122 ђака. Од ових само је једна мања трећина смештена у ирописним зградама, а веће две трећине смештене су нешто по старим општинским, а нешто по многим приватним зградама, које су у сваком погледу штетве како по здравље тако и по васпитање дечје ?" Мило нам је што можемо јавити, да је општина београдска већ предузела све претходне мере за грађење једне нове зграде школске још у овој години. То ће бити на Сави, где је сада најгора зграда школска, и ако је купљена за ту иотребу Не сумњамо, да ће то бити и већа и лепша школа но што су обе новс досадаље: на Дунавском Крају ' и у Палилули. А престоница не само да треба да прсдњачи примером, него ваља да има на уму, да је она лице целе Краљевине нред страним светом. За сада, коливо нам јо нознато, најбоље зграде школске има град Шабац. * Наб»вка ђачких нохреба. — Нови закон о народним школама хтео је да уведе нов иачин набављања. ученичких нотреба, ио којему би се једнолико и брзо, набављале све нотребс како за сиротне тако и за несиротне ђаке, на је то изостало с тога, што је то сувише специјално питање, које би се могло уредити и једним раеписом, и што је, најпосле, ова ствар остављена месним и окружним одборима. Надзорник за град Београд нокушао је с одбором школским, да овај начин уведе у своме подручју. Зато је изнео Формалан нредлог, који се састоји у овоме: да поједини наставници подносе својим управитељима требовања, у којима ће бити побројано све што им за дотични разред треба; а управитељи ће та предавања оверавати, прикупљати и слати школскоме одбору, или непосредно из књижара узимати побројане нотребо, а рачуне за ово оверавати дотичним књижарама, који ће с истима ићи благајнику школском на исплату 1 ). * Затворене школе. — Тако званих „затворених школа" нема више. До сада је био обичај, да кад која општииа у даном јој року не подигне нову школу, министар просвете јој решењем својим стару „затвори", и учитеља јој узме и премести у другу школу или га употреби на какав други носао. У последње време затворене гаколе беху нрибежишта оболелих учитеља, а но неки је из њих слушао и више науке на универзитету. Преласком учитеља с платама на онштински и окружни ирирез нестало је и ових школа, које су имале учитеља, а нису радиле. Таквих ј.е било нреко двадесет, и то у овим местима: УшИу (ваљ.), Неиричави (ваљ.;, Велупу (круш.), Дееини (иож.), Каменици (уж.), Јошаници (пож.); Бељини (руд.),' Врчину (подун.), Кучајни (пож.), Статовцу (тонл.), Бегаљици, М Олакаи начип набављања школских цотреба иостоји већ годипама у Светосавској Вечерњој ПТколи у Веограду. По;шато је, да ученици ове школе ништа не куиују сами, него им све потребе даје школа. Управнив све узима на требовања, кад што.треба, иа на крају године дотични књижар сва та требовања унесе у јодан рачун, који му, ааједпо с требовањима, иотггље на оверу, и онда иде благајнику аа нанлату. И тако школа никад није беа потреба.

(чодун.), Вел. Селу (подун.), МетковиАу (нодр.), Језеру (тим.), Дубу (уж.), Каони (подрин.), Ђердаау (крајин.), Витовници (пож..), МерКезу, (то1!л)., Раму (пож.), Вети (пир.) итд. Сви су учитељи из ових школа разрешени нлн постаљени у друге школе. * Плате учитељске за нрва три меееца. Познато је, да су новпм законом нлато учитељске ирешле на окружни и општински нрироз. Но како се и нов порез н сви чрирози почињу купити тек у марту или априлу месецу, то би изишло, да учитељи плате своје за, јунуар, Фебруар н март не би могли нримити све до онога часа, када први порез и прирез не ночне падати у државне и оиштинске касе. Да не би учитељи за ово време остали без нлате, влада Н>ег. Величанства Краља постарала се, да учитељи за то време иримају нлату из државне касе. За то је г. министар Финансија издао налог свима окружним благајницима, да за ово вроме измирују учитеље из окружних благајница, па кад се нрикупи иколски прирез, да со овим иопуне учињени издаци из других партија. Захваљујемо влади Њоговог Величанства и гг. министрима просвете и Финансија на овој бризи. Ј.

Шволе у Аустро-Угарској Српски завод за васпитање девојака у 11ешти. — Многи страни заводи за васпитање девојака поред толиких другнх својих иедостатака нмају, што се тиче васнитавања девојака Срикиња, и ту осетну махну што со у њима сриско кћери одвикава.ју од многих лепих и корисних српских обичаја и гогово насилу се иривикавају многим туђннским навикама, тако неподесним и штетним за српску домаћицу и српску породицу. Да би се могло помоћн опој великој невољи нашега народа у оним крајевима, где су родител,н иринуђени одвојити своје женско дете од себе и поверити га заводу на одгајивање и васпитавање, а нема тих завода уређених у српскомо духу, — јавила се мисао: да се у Пепгти подигне један такав завод за васпитавање сриских девојака православне вере, у којима ће се младо Српкиње упућпвати у свима дужностима, које као Српкиње имају и које ће као српске домаћице иматн. На остварењу ове мисли раде вшпе одличних Српкиња и надати се, да ће се мисао и остварити, те кад се већ поједине српске кћери не могу васпитавати у српској породици, а оно да се васиитавају бар у таквоме заводу, где их неће отуђивати од народности и вере. Цросветии буџет у Аустрији. — За 1899. годину просветни је буџет у Аустрији 31,473.776 Форината, према целокупном државном буџету, који за ову годину износи 760,286.793. Форината. * Нлате наставницима народних гакола *у Черновици. — На основу закона од 19. маја прошле тодине, којим се допунгга да се у Черновици могу повисити илате наставницима народних школа, у по-