Просветни гласник

К 0 В Ч Е Ж И Ћ

103

четку децембра утврђене су ове нлате за там. наставнике народних школа: стални учитељи и учигељице имаће 800 Форината нлате на годину; подучитељи једни ло 600 а други по 500 Форината на годину. Сваке иете године сталним учитељима и учитељицама плата се повишава са , 50 Форината годишње, и има шест оваквих новишица. Привремени учитељи имају годишње плате 600 а привремени подучитељи 400 форината. * Како су награђени учитељи у Форалбергу. — У Форалбергу учитеље врло слабо плаћају. Тамо велики број учитеља има само 240 Форината плате на годину, а има их који имају и но 180 Форината годишње плате! Сад н тамо настоје, да повећају плате учитељима, али и те повишице, које се предлажу, нису ни мало за тамошње учитеље утешне, јер их сада хоће да иоделе у три класе: учитељи нрве класе да имају 600 Форирата, учитељи друге класе 500 и трећо 400 Форината. плате на годину * ИеНсије учигеља и љихоне деце и удовица у Аустрији. — Ио новоме закону, који је у Аустрији прошле године ступио у живот, овако су уређене пенсије за учитеље и њихову сирочад и удовице: Учитељу иосле десетогодишње службе пенсија је 40°/ о од његове последље илате, а са сваком годином служења расте са 2"/ 0 , тако да после четрдесет година службе добива пуну иенсију. Главним учитељима учитељских школа три године рачунају се у четири, те они после тридесет година добивају нуну ненсију. Иенсија се нре навршених десет година службе, но правилу, не можо добити. Алн се могу чинити изузеци, па се у извесним елучајевима може дати пенсија и после навршеннх пет година службе. Удовице учитељске подељене су у тест класа, нрема плати и годипама службе умрлога учитеља. Које су у прво.ј класи, добивају годишње 1200 Форината пенсије, у другој класи 900, у трећој 700. у четвртој 600, у нетој 500 и у шестој 400 форината на годину. * Дечја забавишта у Угарској. — У Угарској су дечја забавишта законом обавезна за сву децу од 4 до 6 годиие, а оснивају их црквене општине или држава. Ових јо забавишта све више. Сада их има већ на 4000. * Школске зграде. — Угароки министар нроевете тражио је од сабора и сабор му је одобрио милион Форината за зидање школа. Тако ће сад у миогим местима у Угарској моћи да подигну нове н угледне школске зграде. * Женско шволе у Бечу. — У учнтељскоме већу у Бечу недавно је једпа учитељица нриказала развитак женских школа у престоницн аустријске царевине. По њеннм подацима, до 1848. г. било је у Бечу само седамнаест одељења женских школа, и у тим шволама предавани су овн нредмети: веронаука, номачки језик, женскн рад н основи нриродних наука. Каеније се све више проширнвао програм тнх школа и умножавао се број одељења, тако да сада има у Вечу 1705

одељења сам»о женских школа. У иочетку ове јавне женско школе ноходила је само сиротиња, а имућније породице училе су своју децу по кућама, помоћу гуворнаната и нриватннх учитеља. Сад со и то изменнло, на и најимућиији шаљу и своју женску децу у јавне школе.

Школе у Русији Основне школе. — По иајновијим статистичким нодацима у Русији има 78.724 основне школе са 3,801.133 ученика, и учеиица. Тамо све всновне школе не стоје нод управом министаретва нросвете, већ се о њима брииу и одржавају нх-: министарство нросвете, министарство двора, унутрашњих дела, финансија, војно, св. Сииод, завод „Царице Марије" и др. Највишо је школа, које нздржава св. Синод. У 1896. годиии било их 34.836 са 1,116.492 ученика и учоница. Школе св. Синода д-еле се на нарохијске школе н школе за писменост. Ове последње врло су неуређене и иредавања су у њима слаба, али њихово одржавање не стајо много, те их је сразмерно највише. Под уцравом миниетарства просвете било је 32.708 гакола са 2,338.934 ученика. и ученица. Ове су школе најбоље уређене и има.ју највише деце. * Биши жеиски курс у Иетрограду. — Из званичнога извегатаја видимо, да је у прошлој тпколској годинн било у Пегрограду у Вишем женском курсу 747 редовпих и 61 ванредна учеиица, од којих је. 88 свршило историјско-филолошки, а остало природњачко-математички одсек. Број ученица из године у годину нагло расте. Већина их со но свршеноме курсу одаје учитељскоме позшту и један део се одаје изучавању медицине.

Школе у Немачкој Наставници учитељских школа у Нруској. — У Пруској, у учитељским тпколама има свега 914 наставника. Од ових је 659 њих, нли 72°/ 0 свршиЛо само учитељску школу; 21, или 2°/ 0 , сврншло *"је учитељску школу и иосле слушало предавања на универзитету; тек 26% од целокупнога броја наставника учитељских школа у Нруској свршило јс редовно универзитет, и то 15°/ 0 теологију, 8°/ 0 Филолошку .груиу.а 3% природно-математичку груиу. Као што се и из ових бројева може впдети, у Пруској миого цене учитоље као наставнике учитељских школа. * Зближење свих школских радника. — У ГрајФсвалду у Немачкој опажа се јак иокрет међу свнма школскнм радницима, и универзитетским проФесорима и наетавницима средњих тикола и учитељима иародних школа, да со тпто више зближе једни другима, да се удруже н заједничким силама нораде на ширењу и нанредовању народне нросвете, будући јо ширење иросвето у масу народну прва погодба за целокупан културни наиродак свакога народа. Јер је сваки научни радник, који је равнодушаи према народним интересима, нрема народномо просвећивању, као евештеник без цркве н иарохијо, као светлост заклоњена мрачним зидовима.