Просветни гласник

104

гс 0 в ч

е ж 1т ћ

Школске зграде у Нруској. — У Прусвој ииа 92000 јавних гавола а школских зграда 88000. Овога ради јавио сс читав покрет у корист иодизаља школских зграда. * Школски лекари. — Ученичко здравље и хигијенске прилике но школама нредмет су све веће пажње у Немачкој. Овога ради заводе се школски лекари, који ће испитивати здравље код ученика, чннити разна досматрања на ученицима, нратити иојаве и развој многих болести на њима, и на тај начин да, ако не сасвнм уклоне многобројне болести, које сатиру школску ом.аадину, а оно их сведу на што мању меру. Цре краткога времена у самоме Франкфурту на Мајни постављено је седамнаест школских лекара. * Женскиње иа универзитетима. — За ирви семестар ове школске године унисале су се у Немачкој 403 женскиње на универзитете : 234 у Берлину, 34 у Еенигсбергу, 31 у Бреслави, 26 у Бону, 25 у Гетннгену, 15 у Халу, 13 у Хајделбергу и 26 у другнм местима. Међу њима је највећи број учитељица основних школа, које на университетима нродужавају евоје школовање, одајући се појединим научним гранама, како би стекле нраво и добиле потребну спрему за државне испите, којима би опег биле оквалиФиковане за учитељице виших женских школа. > Женскиње на Универзитету у Гисену. 1'екторат гисенскога универзитета одлучно је, да се за слушаоце универзитетских нредавања могу приматн и женскиње, али под погодбом, да су уредно свршиле класичну гимназију или реалку и да се унишу у правни или философски Фпкултет. * Универзитетски курсови за народ. — Она нлеменнта мисао највећих научннх радника: да што вигао знања унесу у народну масу, што више нруже духовне хране свима, који су науке жељни и потребити, која се нрво јавила у Енглеској, па у брзо нашла својих одушевљених присталица у Данској, Холандији и Сједињеним Америчким Државама, јавила се и у Немачкој и првн немачки и научни школски радници почињу радити на народномо просвећивању. Недавно је била у Берлину копФеронција ректора свих пруских универзитета и на коНФеренцији је одлучено, да се иочну приређивати универзитетски курсеви за парод. Први универзитетски проФесорн изјавили су да ће врло ра^,о узети учешћа у народноме нросвећивању исноведајући, да врше једну од својих највећих дужности, што радс да пшрењем корисних знан.а у народну масу што више изгладе разлике, које иостојо између иојединпх друштвених класа. * Освећење зграде недаготког универзитетсвога семинара у Јени. — У децембру пропгле, 1898. г. извршено је свечано освећење зграде, која је намењсна иодагошкоме семипару јенскога универзитета. Освећење је извршено у присуству представника месне власти, протектора јенскога уникерзнтета и многих ученика. ИроФесор Рајн говорио је цриликом освећења, I

и у своме говору је расирављао о положају, који нма педагогија нреаа другим наукама. Другп говорнпв изнео је значај јенскога педагошкога семинара, који ,је још ире пола века основао Стој, н иоздравно је добпвање нарочнтога дома за семинар. Проректор универзптета је такођер исказао своју радосг, шт:> је педагошки семинар добио свој дом, истичућн како је баш тај семинар дао нарочнтн карактер јенскоме универзитету, којим се он одликује од свпх осталнх универзитета немачкнх. Школе у Француској Учител>и народних школа. — У Француско,) се 'сада много баве питањем о спреми учитоља народних школа и њнхову образовању. У самим учитељским удружењима јавила се мисао, да се у снремању учитељских кандидата угледају на Сакеонску, па да младићимд,, који се спремају за учитељски позив, у времену од 13.—18. њихове године дају ошпте а од 18.-19. годпне њихове стручно педагошко образовање. * Број ученика у једној учионици. — У Француској настојавају да број деце у једној учионици сведу бар на педесет и у томе је све више усиеха. Али тамо има и сада још доста учионица, у којима има преко 50 ученика или ученица, на по неким местима и преко 70. Пре јо било много више ирепуњеннх учионица. Тако 1885. године било је у Француској од свих учионица 26°/ 0 , у којима је било више од 50 децо, а 4% учионица, у којима јс било преко 70 ученнка. 1895. године било је већ само 9'1% учноница са преко 50 а 0'8°/ 0 са преко 70 ученика. * Иродужни курсови. — Да би се утврдило и цроширило знање, стечено у основној школи, и било што веће практичне користи од основне наставе, у Француско.ј постоје нарочити продужни курсови, које ноходе онп који сврше основну школу. У 1897.Ј8. школској години, но званичним нзвештајима, билоје 30368 тих иродужних курсова у Француској. Од њих 5000 је било под управом разних научних корпорација. Постоје нарочита удружења за одржавањ,е и отварање тих курсова. 2779 удружења воћ раде, а' 600 удружења ће ночети рад за најкраће време. 482.097 слушалаца, обојега иола, иоходило је у тој школској годнни иродужне курсове, у којима је радило 39.507 учитеља и учитељица. т одржаван.е ових курсова држава је за ту годину дала 1,500000 дииара, оиштине су утрошиле 1,588000 динара и на милион динара је прикунљено од појодиних друштава или појединаца, иријатеља народне нросвете. * ПомоК учитељижа да нутују у иностранство. — Француско мннпсгарство нросвете сваке године за врвме школскога одмора шаље ио десет учитеља, да оду у иностранство, Немачку или Енглеску, да изуче језике тих земаља и ироуче њихово школско уређење. Сваки од ових учитеља добије по 200 динара иомоћи за нут. Од овога несумњиво су користи на напредовањо школе и наставе.