Просветни гласник

К 0 в ч

Е Ж И '11

105

Школе у Швајцарској Педагошки иузеј у Фрибургу. — Од 1894, године постоји у Фрибургу иедагошки музеј. Из године у годину овај музеј знатно напредује, тако да је у 1897. тодиви вредаост н>еговнх збирака већ износила на 40000 динара. Поред многих учила, у музеју је и велика и добро уређена књижница за школске радиике, којом се беснлатно могу користитн сви, који желе књигом донунити своје образовање. Школе у Енглесмој Народне школе. — У Енглеској, заједно с Велсом, има, сада 16.912 јавних народних школа са 4,771.897 ученика и ученица. Од овога броја само 350.040 мушкараца и 324.194 девојчице иду у вншу основну школу а сви остали ученици и ученице су у ирва четири разреда основних школа. Доста је деце, дорасле за школу, која нпкако не иду у школу. Тако од 597.162 деце, које су сада између 11 и 12 година, има их 19.261, која никако нису ни унисивана за школу. Укунни број деце, која су стигла за школу а не иоходе је, износи сада у Енглеској на 600.000! * Неуредно иохођење школа у Лондону. У енглеској престоници, многољудноме Лондону, ирема. извештају највише месне школске власти, од 754.000 деце, која су уписана у јавне народне школе, уредно походи школе тек 145.000 деце! Остала нередовно долазе у школу, нека сиречени болешћу и глађу а многа због простога нехата сво.јих родитеља. * Годишњи иснит у школаиа. — У Енглеској у школама све више занемарују годишње испите, који су лређе, као и свуда, вршени и са неким свечаностима. По многим местима испити су, као непотребни, сасвим укинути. Међутим, у последње доба јављају се захтеви, да се испити по школама опет заведу. Занимљиво је, да занемаривање и потпуно укидање исиита ио шкодама сматрају као најглавнији узрок великоме неуспеху у енглеским народним школама, које су махом врло добро уређене, добро снабдевене свима школским нотребама и има,ју спремне учитеље.

Школе у Америци Школски буџет у Њу-Јорку. — За ову годину школски буџет у Њу-Јорку износи око 63,000.000 динара. Од ове суме на 8,000.000 одређено је само на иовишице учитељских нлата. Тамо учитељ ночињс служити с платом од 1500 динара на годину и може дотерати до 3800 динара годишње плате.

0 школама у опште 0 преопгерећености код ученика. — У једноме берлинскоме медецинскоме лнсту штампао је један ироФесор своје студије о школској омладини. У овим студијама пуно је ствари, које су од значаја за наставу и васгштаче. Овде износимо само ноједине ресултате, до којих је дошао тај проФесор у својим испитивањима. Цо његову мишљењу, утврђену дуговременим искуством,

омладина је у школама преоптерећена радом. По њему, најподеснији су и за рад у школи и за пропитивање дани иосле одмора: понедељак и уторак, или нрви и други дан иосле иразника. (Јвежииа памћења код ученика највише се задржи до уторника но иодне, зато мисли да би број часова средом и четвртком ваљало свести на најмању меру или да их тих дана никако и не буде. Најбољи су дневни часови за рад први и други изјутра^и тада ваља радити најтеже предмете. По подне радити са ученицима три часа много је и врло их замара. Између свакога часа ваља да је одмор, који ће између свака два часа бити већи. Велики годишњи одмор од четири недеље довољан је за децу. План предавања ваља тако удесити, да се нредавањем деца што мање замарају. Највише се деца напрежу па часовима математике и туђих језика, а ноједина деца на часовима певања и цртања, а најмање је нанрезања код ученпка на часовима веронауке, матерњега језика, ириродних наука и историје. Гимнастика, било нре било иосле часова, није угодна за душевни рад. Најугодније је да деца шетају, да се купају и да довољно спавају. Ж. —— .► 4. ПРОСВБТНИ ЗАПИСИ

Курс за Ручни Рад у Ужицу. На позив школског надзорника за округ ужички одржан је седмодневни курс за обуку у Ручноме Раду у мушкој школи у граду Ужицу. Курс, је био од 28. дек. до 3. јануара о. г, Дошло је 29 наставннка, и то већином унравитеља, како би они иосле ту ствар руководили у својој школи и помага.ш учитељима. На томе курсу били су ови: 1. Цветко Радојичић из Ужица, 2. Миленко Нешовић „ „ 3. Владимир Глишић „ „ 4. Јован Голубовић „ „ 5. СоФија Вошковићева из Ужица, 6. Јулка Ђаковићева из Ужица, 7. Олга Лешчинскова из Ужица (иринравница), 8. Јулка Гмизовићева „ „ 9. Јелена Раковнћева „ „ 10. Јанко Протић из Пожеге, 11. Георгина Поповићева из Пожеге, 12. Никола Јовановић из Пожеге, 13. Радул Перишић из Ивањице, 14. Дмитар Јовичић из Карана, 15- Јевта Радовић из Карана, 16. Милева Радовићева из Арил.а, 17. Владимир Илић из Ариља, 18. Матеја Љујић из Мачката, 19. Јеврем Чакаревић из Мачката, 20. Владимир Симић из Сече Реке, 21. Љубомир Смиљанић из Косјерића, 22. Ранко Алексић из Станара, 23. Милорад Алексић из В. Ваште, 24. Недељко Вилимоновић из Костојевића, 25. Дионисије Ковачевић из Доброселице, 26. Милица Митровићева из Субјела, 27. Милан Митровић из Субјела. 28. Драга Илићева из Рогачице, 29. Василије Лукић :из Крсмана. ^