Просветни гласник

106

К 0 В Ч Е Ж И Ђ

Пада у очи, да има ириличан број и жеискиша. Овом приликом пзучилн су само картонажу. Но усиеху свршилп су: с одличним 12, врло добрим 14 и добрим 3. Предавалн су им: Михаило БугариновиЛ и В. ПеришиК , који су ове године сврпшли курс за Ручни Рад у Београду. Како је окружни одбор за овај округ ставио у свој буџет суму од 5000 дннара на увођење Ручнога Рада, то ће се нриређавати и др#ги курсеви, докле се год сви учитељи не обуче овоме послу. * 0 Ручном Раду. — Учитољи једнога среза обратили су се преко свога надзорннка господину министру просвете с молбом, да их ослободи од нредавања Ручнога Рада у школи, иошто ниједан од њих није свршио курс. за Ручнн Рад и не зиа тај предмет. Господин министар им није уважио ову молбу из ових разлога: 1. Што је Ручни Рад прописан самим законом, а.он није овлашћен да поступа нротивно закону и да их ослобођава онога што од њих закон тражи. 2. Што се не мора почети свуда одмах с радионицама и Формалиим алатом, већ се може узимати оно што је најлакше, најирактичније и могућно и с обичним алатом. 3. ПТто је Ручни Рад у вези с иољоиривредним радовгша, особито но селима, па се главио тежиште у пролеће и у лето, а у миогоме и-у јесен, може пренети и на њих. 4. Што наставнпци лако могу наћн номоћи и уиута и у књижевности а и у својих другова, који су свршили курс за Ручни Рад, само ако је у њих добре воље. И најпосле, 5. Што ће од сад министарство овој настави поклонити озбиљне нажње и настати, да се сви учглтељи обуче овој наставној новини. * Најбољи дар школама.' — Доброта је узвишенија од нравде, а доброчннство нешто више од дужности. Учинити добро, то је сласт и ономе ко чини и ономе коме се чини. Учинити какву помоћ или услуге једноме, то је добро ; учинити двојиди, то је два нут веће; учинити мнозини, то је још веће добро; а учинити каквој установи, која траје, која је за све, то је највеће добро. И школа је општа установа. Она је за све, и то још за оне, који иастају да живе, који ће сутра имати судбину своје земље и народа свога у рукама својим. И баш с ове важности њене и с иуно разлога уведен је у њих један нов иредмет, који свему васпитању нашему може дати други правац, другојачу основу. То је Ручни Рад, који ће не само разгаљивати душу дбчју од заморености јачим и дужим умним радом, него и навикавати на привредни живот и снасоносни рад, који стоји насупрот празном теорисању и беснослици нуној иорока... За овај предмет ~ваља двоје: алата и материјала. Материјал се може набављати и из школске благајнице, или га и ученицп сами могу куповати. Али је много теже и важније : допи до алата. Јер и пословица вели: „Без алата, нема заната". Без алата не може се озбил>но нрсдавати овај предмет. А он стаје

на две, гри па и четирп стотнне динара, иотпун за јсдну ђачку илн пшолску радионицу. Зато би онај, коме је дао Бог те нма н може, учннио иајвеће добро школи и омладини њеној, кад би јој набавио алат. Његово би се име у школскоме летоппсу записало најкрупнијим словима. Ово наномињемо ради знања. ј. * Стање Народие Библнотеке у Београду. У току школских Ферија у ирошлој години, Управа Народне Библиотеке иредузела је била да сазна право п тачио стање у коме со Народна Библиотека налази. Тога ради пуна два месеца (од 1. јула до 1. сеигембра) вршено је тачно бројење и иреглед имаовине Народне Библиотеке. По свршеноме прегледу а на дан 1. сентембра нрошле године Народна Библиотека имала је: Ењига и часописа; а) укоричених 36.116 свезака б) неукоричених 21.937 „ Свега • 58.053 свеске 2. дуцликата: а) укоричених • - 3.199 свезака б) неукоричених 6.296 „ Свега • • 9.415 свезака Када се сабере сума укоричених и неукоричених књига са сумом дупликата, онда излази да је Народиа Библиотека на дан 1. септембра пр. годиие имала укоричених 28.233 свеске неукоричених 39.235 свезака Свега • • 67.468 свезака Политичких новина, слика и географских карата, рукоииса и штампарских ирвина има свега нумера 1.966. Те се нумере деле на ове нредмете: Политичких новина било је 890 дупликата 269 Свега 1.159 Слика и геограФских карата било је 2.283 ком. дупликата 62 „ Свега • • 2.345 ком. Рукониса било је свега • • • • 623 комада. Штамнарскпх првина било је • • ■ 141 ком. дупликата 16 „ Свега • -157 ком. Дакле у Народној Библиотеци на дан 1. септембра било је свега 71.752 примерка књига, часописа, новина, слика и штамнарских нрвина. Сем овога нађено је, књига иозајмљених у ранпјим годииама и невраћених до 1. јануара 1898. 2706 комада и од 1. јануара до 1. септембра ове године 171 књига, свега 2877 књига. Услед потраживања управе враћено је у току ове године од раније позајмљених књига 1081 комад. Еада се крајем нретнрошле године приступило прикупљању давно позајмљених књига, за које се мислпло да су махом пропале, веровало се да ће таквих свезака бити иа 6.000. Међутим тачним црегледом -сазнало се да је тих (по готову упропашћених) књига (свезака) било не 6000, но само 3787, а како је од њих враћено 1081 свеска, то су у ствари ових 6000 замишљених уироиашћених свезака сиале Фактички на