Просветни гласник

КОВЧЕЖИ'К

107

2706 свезака. 11а и од ових воћи део књига никако ие треба сматрати као пропале, јер ће управа Народне Виблиотеке и од сада енергично настати, да сви који су књиге изузели, а нису вратили, или књиге врате, или да их но забележеној вредиости плате, па да се друге такве исте набаве. Црема. свему овоме јасно је, да су пронесени гласови (чак и ио страним новинама) о упронашћењу књига из Народне Библиотеке тендециозно измшиљени и неосновани. П. * Годишњи скуп одбора Чуиићеве Задужбине. — 31. јануара био је годишњи скуп Одбора Чупићеве Задужбиие. Носле помена пок. Светиславу Вуловићу, иређ. члану овога одбора, нристуаило "*6е раду. Деловођа и благајник одборов ирочнтао је извештај о раду одборову и стању задужбине. Књижевни рад одборов у прошлој години, из обзира на новчано стање, ограничио се на нриређење и издање Годишњиде, осамнаесте по реду, у којој је шест одабраних прилога. У прошлој години примљено је 4037'75 динара, што са нокретним каииталом, који је остао из годиие пред овом, износи 4144'94 динара. Утрошеио је 1652'75 динара иа хоиораре, штампу и остале трошкове, те је остало готовине за 1899. годнну 2492-19 динара. ГГосле овога новела се реч о начину како да се Годшпњице што више растуре, па је одлучено, да се свима надзорннцима основних школа пошље по један иримерак носледње Годишњице, с молбом, да настану, по ранијој наредби министра нросвете и цркв. иослова и препоруци Гл. Просветнога Савета, да се школске књижнице снабдеју Годишњицом. Исто тако донета је одлука: да се Годишњица шиље научним друштвима и знатнијим научницима словенским, на захтев којега члана одбора, како би ностала што позватија научним и књпжевним радницима. Приказан је чланак „Срби п Српкиње у Призреиу добротвори свога народа" од Призренца п дат је на оцену члану одбора Момчилу Иванићу. На послетку се присгунило избору управе. Одбор је одлучио: да М. Ђ. Милићевић остаие и даљо председник, а Жив, П. Симић деловођа и благајник одборов. * Стеријино вече у Алексинцу. — Настојавањем наставника Учитељске ПТколе у Алексиицу тамо је засновано дплетантско нозориште, у коме играју ученици там. Учитељске Школе. Позориште је у дворани школској. 3. јануара је у томе дилетантскоме нозоришту била нарочита свечана нредстава у сномен Јована Стернје Поповића. После хнмне, коју су лено отневалн ученици, проф. Тихомир 'Ворђовнћ изнео јо у кратким потезима заслуге Стернјине за српско позорнште, нрнказавшн слушаоцнма у нриродној велнчини лик Стеријин, рад једнога ученика Учитељске Школе. После је други ученик рецитовао Стеријнно „Даворје на пољу Косову", па јо настала нредстава. Играни су Стеријин комад Лажа н иаралажа и Косте Тривковића Честитам. Као што већ иоменусмо, нредстављачи су били све сами ученицн. После свршене нредставо приказана је жива слика ЈВелика Србија. Представљање је, као и остали део црограма, исиало на опште задовољство. Приход дрбивен овога вечера унотребљен је за награде, које су о св. Сави раздељене оним ученицима, игосвктни гласник 1899. г.

који су пајбоље израдили раније дате им задатке из методике и српскога језика, * Књиге које се штамнају у Државној Штаииарији. — У Државној Штампарији на раду су ове књиге: Српске Народне Пјесме Вука СтеФ. Караџића, под уродништвом П. II. 'Борђевића; Српске Иародне Пословице Вука СтеФ. Караџића, под уредннштвом Симе II. Томића ; Граматички и полемички сииси Вука СтеФ. Караџића , књ. III св. III, под уредништвом Иере II. Ђорђевића; Забавник Српске Књижевне Задруге, под уредништвом Хенрика Лилера ; Методика нацртне геометрије, од Димитрија Стојановића; Теорија детерминаната, од Др. Богдана Гавриловића; Римско ириватно нраво, 1 од Живка Милосавл.евића; Пољска читанка, од Радована КоШутића; Историја византијског нрава, од Мнл. Г Б. Миловановића; Француско-српски речник Настаса Петровића, у иреради Богдана Иоповића, II књига; Примери за латинске облике од Стевана Лекића ; Глас БУ Срнско Краљевске Академије; Сноменик XXXIV Српске Краљевске Академије; Годиигњак X Српске Крал>евске Лкадемије; Путовање по Србији, од Др. Драг. Мијушковнћа; Историја Срискога устанка, од Лазара Арсенијевића -Ваталаке ; Сеоска учитељица, роман Светолика II. Ранковнћа; Финансије н установе обновљене Србије, књ. III, од Мите Иетровића; Братство, књ. VIII, нод уредннштвом нроФ. Момчила Иванића; Гусенице на лишћу воћака, од Благоја Тодоровића; Значај Главинићеве сушннце , од Косте Д. Главинића; Тасина писма, од Тасе Миленковића и СтенограФске скупштипске белешке. * „Забавник Српске Кпижевне Задруге". Изишла је из штамие и разаслата претплатницима и шеста свеска „Забавника", носледња за Нрошлу годину. У њој су: „Обломов" од И. А. Гончарова (свршетак), — „Богородичина Црква у Паризу" од В. Ига (наставак), и „Три девојчице" од II. Буржеа. Уз ову свеску разаслате су члановима добротворима и осиивачима бесплатно н лене тврде корице за „Обломова" и „Приповетке I", пошто је „Обломов" свршон у овој свесци и пошто ситне нриче из трећег одељка сваке свеске годишње дају засебну књигу, под натписом „Приноветке". Како је овом свеском „Забавник" навршио своју прву годину, ираво је да се обазремо и видимо, шта нам је донео за годину дана и у колико се одужио своме обећању, када је покренут. Прва нам је година доиела; 1. „Обломова", у 38 штампаних табака; 2. „Богородичину Цркву у Паризу", у 24 табака (остаје дакле за иову годину још 10—12 табака, што ће се свршитн у 7—8 свесци), и 3. „Прииоветке I", у 14 штампаних табака. „Обломов", несумњнво најбољи роман нризнатог ириноведача И. А. Гончарова, у -лепоме српском преводу вештога нриноведача М. Ђ. Глишића, занашује књижевност н читаоце од ве.шке користи. Обломова н обломовштине има у свакоме друштву више или мање ; ми им се смејемо и трпимо их, јер се не чине онасним за друштво, па ипак друштво ваља лечити од њих. С тога је овај роман у неку руку и васнитна књига, ! којој је лепа забава у главном средство да дође до 14