Просветни гласник

108

к о в ч

Е Ж И Ђ,

свога циља. Наша књижевМоет, хвала Богу, има да забележи свакога дана ио какву новину, али за дуго није имала да се подичи оваквим делом, какво је „Обломов". Ко то не верује, нека се само маши књиге, и нека стане читати, па ћо се уверити о истинптости овога тврђења самом брзином, којом ће га ирочитати. „Богородичина Црква у Паризу" од ненадмашиога описивача В. Ига лепотом обраде саме интересие Фабуле и вештачким оиисима ремек дела архитектурних, који с времена на време ирекидају сам роман, хе само још јаче подстичу интересовање читалаца за саму ®абулу, књига је која пружа необично уживање и везује читаоца као ретко која. Истина ти лепи оииси баш отежавају мало читање, бар читање како је уобичајено код нас када је реч о леиој књижевности, али су такви да је вредно да се читалац мало и намучи и напрегне своју уобразиљу, јер ће му то донети иоред леие забаве и користи и развити му знање и укус. „Прииоветке I" скупиле су у себе девет краћих нричица из седам разних књижевности: „Оргуљаш. из Поникла" од X. Сјенкјевича (с иољског), ,Свеци ратују" од Ђ. Верге с (талијанског), „Јолантини сватови" и „Гушчара" од X. Судермана (с немачког), „Прва велика ирашка трговина с пауцима" од Л. Строупежницкога (с чешкога), „Жан Гурдон" од Е. Золе и „Три девојчице" Од П. Буржеа (с Францускога), „Давид Свен" од Н. Хоторна (с енглескога) и „Иребрана пшеница" од Н. С. Љескова (с рускога.). 'Гу су вам и представници разних народности и представници разних школа и праваца књижевних, те ће бити ова мала годишња збирка увек једна од најинтереснијих књига из лепе књижевности« Када имамо на уму с једне сгра-не иризната имена књижевника, који су ушли у прву годину „Забавника", као и то да су сви угледали света у тачним и лепим преводима (јер их је Задруга поручивала у људи, за које је била уверена да ће свој посао урадити и са весно и добро), и лепом и укусиом издању, а с друге стране да нашу књижевност илави сваке године безброј лоших и недостојних ]1ревода, који кваре и душу и тело читалаца, — онда се не можемо довољно напрепоручити овога издања, и као гласило, коме је више него и једном другом задатак да води рачуна о душевној хранн нашега народа, ставл>амо на душу свакоме да се цретплати на ово иредузеће, а наставницима свих школа, мислимо, биће и иначе пријатна дужност да свима силама потпомогну ширење ових књига. Све ово биће у толико лакше, што Књижевна Задруга даје ових седамдесет и лиест ситно штампаних табака својим задругарима за цигло четири, а незадругарћма за незнатну цену од седам динара. Тако јевтини нису ни најлошији преводи петпарачке књижевности. Српска Књижевна Задруга својим издањима истакла се као наша најјача културна установа, и ако — потиомогнута обилним одзивом задругара и претплатника овако насгави свој рад, за коју годину још угинуће спекулативна трговачка књижевност, и ми се, имајући низ одличних дела у коректном преводу, нећемо више морати плашити, ако детету своме дамо у руке забавну књигу, нити ћемо више страховати за своју књижевност.

Извадак из једнога ннема. — У свесци цред овом јависмо да је у Баточини иницијативом самих мештана основана народна књижница. Као што јависмо, министарство просвете одмах је иослало овој књпжници на дар леп број одабраних књига. Похпта.ш су и други иријатољн наше народне нросвоте с иоклошгма у вн>игама, н тако је у овој књижници већ у ирви мах било преко сто књига. Али, према појављеној потреби, ово је још у ночетку рада ове књижнице било недовољно, те су члановн одмах нокупили педесет динара н нослали у Београд једном свом нријатољу да им куии књига за књижницу. Од великог је интереса писмо управе књижнпчке, којим шаље повац. Овде исиисујемо само мали извадак из њега, јер је карактеристичан за просветно прАике у нашем народу п указује иа иоуздане путове, ко.јим ваља поћи у народном просвећивању : „....куните оне књиге, за које држите да ће бити најнодеснијо за остварење задатка наше књижнице. Али на првоме месту гледа.јте да нам купит в Вуковс иесме и нову књигу ВиКеги трговац.... Од књиге Ти %еш бити земљорадник имамо четири комада, и сва четири су једнако на читању: чим један врати .други одмах узима и чита. Да је још ова књига удешена према нашем животу много би добро било. Ако знате да има кад нас још која књига, у којој би се у иричи износило како ваља радити, куните нам. Те су ствари за иас.... Исто тако да нам.је и пгго више народних посама Број члапова расте. Уиисују се и сељаци.... Готово увек после прочитане књнге води се разговор о садржини.... Пошљито књнге што пре..." Нема суиње,. и ио другим местима осниваћо се аародне књижнице. Добро би било да наши књижари издавачи иочињу још раније еиремати нарОчита, за ове књижнице, издања одабраних дела, забавних и џоучних, као што је то у Фраицусаој рађено. Јер ће Они иосле за сваку ваљану књигу свога издања у овим књижицама имати иоуздане куице. * Српска Матица. — На светога Саву ове године у три часа ио подне била је у Новоме Саду свечана седница књижевнога одељења Сриске Матице. Том ириликом говорио је проФесор Радивој Врховац у спомен и славу пок. почасном члану Матичину, Милану Кујунџићу - Абердару, књнжевнику и песнику, иређ. напгом министру иросвете. * Срнкиња добротворка. — 18. децомбра пр. године сахрањена је у Новоме Саду Јелисавета Натошевићка. Ова нлеменита Српкиња, и ако је имала блиских рођака, којима је оставила своје имање, сетила се и свога народа, и сриској православиој оиштини у Новоме Саду оставила је своју кућу у вредности од иреко 30000 динара, с тим да се приход ове куће редовне употребљава на просветне и добротворне сврхе у српекоме народу. * Српско удружење у Вукурешту. — У престоници румунске краљевине, Букурешту, основано је ерпско радничко невачко друштво, са задатком: да и у туђем свету негује и шири лену ерпску песму. Удруј жоње је већ отиочело рад и до сада има иреко два-