Просветни гласник

К -0 в ч

Е Ж И Ђ

109

десет редовних чланова, сем ашогих помагача и утемељача. * Словенска изложба у ТГвтрограду. — У етнографскоме одељењу рускога музеја у Иетрограду отвореиа је изложба везова и других украса разних словенских народности. Од изложених радова највише је чешких а има их и српских, бугарских, словеначких и других. * Л.ено одликовање. — Млади а озбиљни радници на српској књизи, др. Јован Радоњић и др: Станоје Станојевић, наставници српске гимназије у.Цариграду, изабран-и су за редовне чланове рускога археолошког института у Цариграду. Овај је избор одобрно и руски министар просвете. * Руски археолошки ииститут у Цариграду. — Пре краткога времена извршено .је у Цариграду, на свечан начин, освећење зграде за руски археолошки инстнтут, тако су сада многобројие и драгоцене збирке овога завода размештене лепо и прегледно у вространој и удесној згради. Добнла је нарочите иросторије и богата књижница овога завода, у којој се налазе готово сви извори за класичну и византијску историју, а у којо.ј је и велики број грчких рукописа, који се тнчу византијске историје. Приликом свечаног освеће&а ове зграде одржана је и нрва седница за ову годину, у којој је управник института Ф. И. Уепенски, један од најпознатијих руских византиолога, држао предавање о своме прошлогодишњем путовању ио солунском, битољском н косовском вилајету ради археолошких истраживања, и у предавању је додирнуо главније ресултате тога свога нутовања, задржавши се на историји иропутованих крајева, коју дели у три пориода: нредисторијско, грчко-римско и византијско доба, изневши ирома изнађеним сиоменицима доста новина за историју свакога од та три доба. Нрослава стогодишњиде Александра Пу шкина. — За ирославу стогодпшњице прослављенога рускога песника ПуШкина, о којој већ јавпсмо у једној од ранијих свезака, непресТано се чине прииреме у Русијц на све стране. У Одеси, у ко.јој је неко вреие ировео песник, чију стогодишњицу ирослављају, већ је утврђеи ирограм ове ретке прославе. На рођени д'ан Пушкинов бићо у позоришту нарочито свечано вече, на коме ће се држати разна нредавања у спомен Иушкину н рецитовати иоједини одломци његових дела. извођењу програма овога енечанога вечера участвоваКо нроа>есори одескога уииверзитета и многи уметници. Кљижевничко-умотинчко друштво изабрало је нарочити одбор, који ће нрикунити и објавитп сву ирениску Пушкивову, која се односн на његово бављоње на рускоме југу, и »егеве уеномене из времеиа тога бављења. ♦ Иаграда за нађене метеоре. — У службеноме листу рускога министарства народне нросвете објављена су нравила, ио којима ће се иаграђивати сва лица, која нађу метеоре, и нредаду их коме од државних музеја. По тим иравилима, сваки који нађе

какав метеор, дужан је о томе известити који од државних нриродњачких музеја,, неиосредно, или нреко најближе просветне или административне власти, ношто се метеори сматрају као државна својина. Свакоме, којн нађе какав метеор, даје се награда 5°/ 0 од процењене вредности нађенога метеора, коме се онет вредноСт одређује ирема тежини, од 10 конејака до 1 рубље за сваки грам, за метеоре тешке до 50 грама, а велики метеори могу се проценити и са 5—10 копејака од грама. 0 нађеноме метеору јавља со иреко службенога листа министарства иросвете. Проналазач има права да нрви научно испита нађени метеор, ради чега му се може оставити 50—100 грама од метеора, али никад више од нетине метеорове тежине. -•К Школски одмор. ,Велики школски одмор иостао је врло давно, и то у старој Јелади. 0 томе ово причају: Философ Анаксагора иоследње дане свога живота нровео је у Лампсаку на азијској страни Хелесионта. Њега су у томе месту врло иоштовали. Кад су га једном најодличнији грађани упитали, чиме му могу засведочити своје велико поштовање, он им је одговорио, да ће му то иосведочити на тај начин, ако иосле његове смати онај месец у коме он умре оставе деци која иду у школу за игру и одмор. Његови су суграђани учииили му ио жељи, и тако јо постао велики шволски одмор.

НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ

1^њиге Иронаст јаничара, 3. јуна 1826. године. Ианисао Чед. Жијатовић. Издање Сретена Ђорђевића у Београду, 1899. Штампарија српске књижаре БраКе М. Поповића у Новоме Саду. Мала 8°, ст^р. 67. У овој кљизи оцртан је један од значајних догађаја у историји отоманске царевине: уништење јаничара, које је са необичном енергијом султан Махмуд извршио 1826. Сви они који еу уживали у МијатовиКеву Ђурђу БранковиКу, Паду Цариграда и дру]'им његовим радовима ове врсте, ирочитаКе са задовољством и ово најновије његово делце. * Јубиларна књига. Ирижорска обличја. Нове ириче С. Матавуља. Издање српске књижаре и гатампарије БраКе М. ПоповиКа у Новоме Саду, 1899. Мала 8°, стр. 176. У овој је књизи седам ирича : Јако и Иванка, Ускрс Пилипа Врдете, Бошков пост, Пијеро н Дзандза, Људи и ирилике у Гулину, Др. Паоло и Догађаји у Сеоцу. Из народа и о народу. Књига III. Смиље и босиље. Убрао га. из ериског народног врта Лука ГрђиК-БјелокосиА. Новп Сад. Штампарија Ђорђа Нај /мовнЛа. Мала 8°, стр. XVIII и 167. БиКе да много греше, хотимице или иехотице, сви који тврде, како су у главноме наше народне умотворине већ иобележене. Напротив, још је много носабранога народнога блага, и ваља и доста вредних Н*