Просветни гласник

16*

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

125

ствених чпњеннца, како то тражи даиашња званична организација, већ је психички уређеиа целина, душевпо јединство, јединство чињеница свести. То стање, из којег може да произађе јака морална воља и које треба да постигне васпитна настава, јесте заинтересо&аност, стално љубоаитство , упутрашња тежња за следовање по ономе, што нам настава пружа као добро; а таквога сталнога љубопитства, таквога прелаза од интелектуалних чињеница свестн к јакој моралној вољи, не може да буде без нарочите обраде представа. Према томе циљ наше основне школе мора да је : стварање оне нсихичке основице, која је потребна, да из ње произађе морална активност, тако иотребпа за суделовање у културно-националном кретању садашњице. За остварење тога циља треба обратити пажњу на две нераздвојне половине у васпитању. Нрво треба обрадити увиђавност код ученика, треба створити, дакле, убеђење; а затим треба нривести ту увиђавност у арпмену, произвести вољу у колико је то могућно у школском жпвоту. С тога настава мбра да створи убеђење, увиђавност; а неиосредно утицање учитељево и рад у школској башти, ра" дионици и т. д. као и замишљен рад (поступање) под извесним даним приликама — пружа прилику за нримену |наставом створене увиђавности. Увиђавност нак протеже се на две груне унутрашњих творевина : она се односи или на познавање циљева човечјег постуиања или средстава за извођење тих циљева. — Циљеви за учеников друиггвени рад (кад постане човек) пружају се излагањем друштвеног живота (проФане и библиске историје, литературе), а за стварање подлоге за позније разумевање уиотребе средстава, потребних за примену онога, што се из развитка друштвенога живота упознало као добро. Земља је пак иосилац и друштвеног и природног живота, те с тога геограФска настава уједињава те две групе наставних предмета: који излажу друштвени и који излажу природни живот, или који стварају циљеве и који пружају средства за примену тих циљева. Језикословна настава иде уз излагање друштвеног живота као Формална страна његова, а математика пак иде уз излагање нриродног живота опет као Формална страна тога живота. На тај се иачин ствара јединство наставе, које одговара јединству чнњеница наше свести, јединству унутрашњости наше; на тај се начин градиво доводи но сродности у међусобну везу, стварају се нреплетп духоанпх творевина у нашој унутрашњости. А у колико су унутрашње творевине у разви-

јенијој међусобној вези, у толико је већа упутрашња живост, у толико је већма развијено оно упуТрашње стање, које назвах сталним љубоаитством за даље развијање онога, ниго је наставом стечено, као и за следовање по томе. У границама овог извештаја немогућно је иодробније изложити систсм мисли, ио којима треба да је уређена наша основна школа као васпитна школа, али из овога, што сам био слободан довде навести, долази се до овог закључка: основна школа не треба да је школа „полезна" знања, већ васпитни завод, у коме се знање употребљава само као васпитно средство за развијање сталног љубопитства (заинтересованости) као нсихичке подлоге, која је потребна за постапак јаке и доследие моралне воље. Садржина наставе, обрађивана под психичким условима да се њоме створи заиитересованост , обухвата: а) друштвени живот, који ствара убеђење о циљевима човековог друштвеног рада, и б) природни живот са гледишта човековог културног рада ради унозпавања средетава за примену тих цпљева и ради разумевања околнне, средине рада. — Те две стране наставе мора да су у у нутрашњој вези, која одговара^духовном јединству унутрашњег живота учениковог и условљава унутарњу живост, активност. Излагање развитка друштвеног живота, према томе, јест главнн носао васпитне школе; а излагање ириродног живота се ставља у зависност од првог, концентрира сејпрема првоме. — Ученик се преноси у оне прилике, које се историјом развијају и Фантасијом својом суделује у историским догађајима, — другује с лицима нсторије, приповетке, бајке и т. д. На тај начин доживљује својом унутрашњошћу разие друштвене одношаје; из тих се одношаја учи опоме, што је добро. А како су тн одношаји у прошлости најпростији, а што ближе сад. друштвеном животу све сложиији, то се и при развијању друштвеног живота полази од најдаље (митолошке) прошлости, па се^поступно одабраним градивом ученик [проводи кроз друштвепи живот до садашњице, те на тај. начин упозна иостанак данашњег друштва, а тим нознањем постанка добије разумевање садашњице и могућност суделовања нри културиом кретању нациопалном. А тај ред одговара психогенетичком развоју дечје ун\>трашњости, а у исто време је и ред, којим се развијало*човечанство. На основу ових кратких напомена из опште дидактике — наставни план српске васпитне основ. школе могао би се овако конструисати: