Просветни гласник

126

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

Мастаани плаи за шесторазредну основиу ш^о«ду. 1. Друштлени живот

1. Народна историја

2. Верска Историја

3. Језнк

I. Разр. II. Разр. III. Разр.

IV. Разр. V. Разр. VI. Разр.

Народие Бајке ) Историске скаске ј Жупаиско доба, несничкиј обрађено као патриархалној друштво. Династија Неманића (исто-ј I I

риЈа ироткана епском нар. иоезијом). ј Одпоследњег Неман.ићадо1 пропасти (Ераљевић Марко,Ј Косово). Хајдуди, ускоди, Црно-| 1 'орци, нрви устанак, други устапак. Најновији догађаји.Ј 2. Природни живот

Приповеткео перзониФидираном Богу. Иатриархално време у Израиљу. Судије и краљеви у Израиљу. Пророди. Живот итрагична смрт Спаситеља. Апостоли, Срн. дрква од Св. Саве до данас.

Жатерњи језик као Формална страна историје. Читање литерарних производа, који стоје у унутарњој вези са историјом било народном било верском. 3. Уметности

1. РеограФија

2. Познавање природе

3. Рачун и геометр.

Као копча доуштве- Са гледишта чове- У вези са предног и нриродног жи- ковог културног рада; метима као Форвота, јер је земља но- природа у служби чо- мална страна исила иједног и другог. векових намора. стих. У вези са догађајима историје (терен) и у вези с природним жнвотом (поднебље, биље, животиње е!с.).

1. Певање 2. Цртање 3. Моделирање 4. Ручни Радови 5. Гимнастика

У вези делом са првом, делом са другом врстом наставе, а делом са гаколским животом. После поставке оваког плана за васпитну основну школу потребно је, да се исти до појединости обради и утврди међусобни одношај (ио сродности) разнолике наставне грађе, па за тим обрађује под онпм психичким погодбама, под којим се може изазвати стална заинтересованост као стање унутрашњости из којег може најлакше да ироизађе јака морална воља, а ако још учитељ, макар и у гранидама школског живота, ту вољу непосредним утидајем развија и приводи у примену, онда је школа као васпитна установа релативно постигла свој циљ. Данашње званично уређење пак наших основних школа управ смета овом васиитном утицају паставе. Оно прописује масу једну оддругих изолираних знанствених чињеница и тражи да ученик те чињенице на испиту зна. То што тражи званично уређење нашао сам код већине наставника у срезу, који ми је био одређен, али сам нашао и то, да је та околност убила у већине учитеља и оно ва-

спитачке увиђавности, што су из учитељске школе понели, па их стпорила простим машинама за дриловање деце разним знањима и вештинама. С тога да би сс спасла наша' основна школа од дидактичког материјализма потребно је, да се уреди на оној основи, коју захтева научна иедагогика, да се етручно спреме;радници, који ће то да изводе и да се у тој стручности одржавају и усавршавају сталннм али стручним надзором. II. Од учитеља у бољевачком срезу заслужују особито признање : Милош Стојановић у Злоту, Марко Матејић у Планиници, Драг. Михапловић у Валакоњу, Лазар Јовић у М. Извору, Коста Раденковић у Кривом Виру, Никола Милићевић у Сумраковцу, Миливој Пантелић у Подгорцу, Добривоје Иванковић у Бачевици, Драга Николићева у Лукову, Надежда Белићева и Олга Белићева у Оснићу, Ми-