Просветни гласник

$

к: 0 В Ч Е Ж И Ћ

158

чима ће бити, на првом месту, потребно да знају: да ли речи, које они скупљају, већ нема у напред поменутим речницима или, ако их и има, да ли су им тамо Забедежена и сва она значења, за која скунљач поуздано зна да им се придају у живом народном говору? —С тога ће свакому скупљачу речи по народу бити нотребно, да има нри руци оба поменута речника, а нарочпто Вуков „Рјечиик", најбоље треће (државно) нздање, које је ове године изангло у Београду. Што се тиче самога записивања речи, нарочито се напомиње да код сваке речи (на засебном картону или вигае речн на једној страни уздуж превијена иодутабака тако, да друга буде празна) треба забележити: 1. Место, у којем ју је чуо скуиљач, и да ли се она говорп само у том месту, или се може чути у околини тога места, у једној или више покрајина. Ако је цела збирка речи из једнога краја (места), онда треба на ночетку назначити одакле је. 2. Свакој речи треба тачно оиисати и ирдтумачити зпачење, било оно стварно, преносно или мислено. Сама реч могла би се написати штампаћим словима, а све остало што читкије, да би читање било поузданије. А да би се добио што тачнији појам о значењу речи, нарочито у стварном значењу, добро би било да се ствари, или делови њнхни, које те речи означавају, нацртају или у малом израде. Ако је, пак, име биљке или минерала, могла би се нослати и сама биљка или минерал уз објашњење имена. Ако реч има више значења, онда их, исто тако тачно, треба обележити. Ако је реч преноснога или мисленога значења, онда треба, поред њенога тумачења, увек навести и израз, из којега ће се, што јасније, видети шта значи та реч. — Ако се реч ретко чује, .онда назначити: у којој се прилици чује. Исто тако, ако је реч стајаКа (ако долази у неким одређеним нзразима: види питања 92. до 95.), треба то наиоменути, па ставити и фразу, у којој се употребљава. 3. Акценат треба. обележити нрема томе, какав се у том месту чује на речи, која се запиеује. Да се може видети да ли је акценат тачно забележен, уз акцентовану реч треба ставити и другу обичнију, која има исти акценат. На пр.: класак акценат као у данак; дрбзак — мбзак; долац — конац; шклбиац — хл&бац. Ако је акценат у ком облику у записане речи друкчији, ( иешак, иешака ), треба и то назначнти. 4. Облике. Уза сваку именицу треба ставити покрај нрвога и други надеж, а тако исто и остале падеже, ако се чимгод разликују. Свакој именици означити род (м., ж., ср.), па н кад се у два рода

ј говори (м. н ж.). Још треба забележити: да ли се реч чује само у једппнп, пли само у множини, или чешће стоји у једннни илн у множинн (на пр. наЛве, ногавица и ногавице итд.). Уз придев треба ставити сва три рода, стуиње поређења, а тако исто и оба вида, ако се оба говоро. Уз прилоге, који се могу поредити, треба ставити и поређење. Уз глаголе: садашње време и начпн неодређени, а и друге облике, ако се оном, којн их занисује, чим било учине необични. Ако скупљач забележи који обдик, а није га чуо, треба то да иомене. Уза сваки глагол треба означити и трајност радње (је лисвршен или трајан) и да ли се може употребити и као новратан. Ако је глагол свршен (тј. кад иоказује свршену радњу, нпр. луиити), треба озиачити: има ли и трајан (тј. да показује радњу несвршену) и како гласи (ннр. луиати), или је само један или други. 5. Уз ту1ју реч треба назначити: да ли је у употреби народна (нпр. азур — готов, иенџер ирозор, иешкеш — иоклон). 6. Гласови и остале граматичке особитости, као и дијажкатске разлике, најбоље ће се видети у истакнутим речима и изразима наведеним ради објашњења њихна, кад их скупљач нотпуно тачно и верно забележи, управо онако, како их је чуо из уста народних. А савесност у тачном и верном записивању народиих речл и израза — не може се довољно напрепоручивати онима, који се приме овога посла. II. Речи по групама предмета и појава 1. Које се мање иознате речи унотребљавају за означење климата и годишњих времена (зиме, пролећа, лета, јесени), као и иојава на води (редн и мору), кад је мирна и узбуркана Р 2. Које се мање нознате речи употребљавају за разне географске (не топограФске) називе; која су заједничка (општа — не особна) имена разних делова брда, ливаде итд.? 3. Које су мање познате речи з% минерале? 4. Које су метаФоре, Фигуре или изреке народне узете из минералнога света ? Нпр. Није све злато што се сија. 5. Које су мање познате речи за 'вегетацију (развијање) биља ? 6. Које су необичније речи за поједине делове биљака (дрветај и делове тих делова ? 7. Која су необичнија имена за шумско дрвеИе ? — Описати што тачније сваку врсту и казати за што се унотребљава. — свршиће се —