Просветни гласник

К 0 В 1

Е Ж И Ђ

Школе у Аустро-Угарској Домаћи задаци у средњин школала у Угарској. У иоследње доба у угарсвим средњим школима. наставници су били врло учестали са 'давањем домаћих задатака ученицика, тако да су ученици готово све слободно време своје, које је ваљало да им послужи за одмор и забаву, морали трошнти на израду домаћих задатака. Ово је дало новода мииистру ироевете, да нарочитом наредбом ограничи ово даваи.е домаћих задатака. „Многи учитељи — вели се у министровој наредби, и за једини дан у седмици, недељу, који ваља да иослужи деци као одмор, дају ученицима такве домаће задатке, да деца ни тај дан не могу безбрижно ировести у кругу своје породице или у каквој нлеменитој забавп, те да се одморе и освеже. С тога треба да со наставници постарају, да омтдииа бар недељом буде поштеђена од учеља лекције и израде домаћих задатака". Даље министар исказује своје уверење, да ће се од школскога учења постићи успех баш тиме, ако наставници буду у школи радили савесво и иредано, а дане, намсњене одмору, оставе својим ученпцима слободне, будући може у седмици, која иде, са успехом пратити рад наставников у школи само онај ученик, који се одморио од рада у седмици нрсд том. * Управигељи основних школа. — У Угарској је бнвало честих случајева, да се унравитељ основних школа заборави да је он само први међу равнима, да он ваља да управља школом, а не и учитељима, својим друговима, већ су доста пута управитељи нрема осталим учитељима злоупотребљавали свој ноложај, опходећн се с њима, као нека њихова виша власт. 0 многима од ових случајева, који су били парочито чести у Будиму и Иешти, расправљало је и угарско министарство просвете, и поводом тога министар нросвете је, у једиој својој наредби, овако одредио положај управитеља осн. школа": „Учитељ, коме је новерена управа школе, није осталим учитељима иретностављена власт, него вал.а заједнички с њима да ради и да даје правац унутрашњем животу своје школе". Многи там. школски листови, иоводом овога, говоре о положају н власти школскога управитеља, и сви су сложни у томе , да је уиравитељ само нрви међу равнима, који има да управља школом, саветујући се са осталим наставницима о њену напредовању. * Награда најбољим учитељииа. — Барон Алберт Водиавор завештао је мађарској Академији Наука 25000 Форината с том иогодбом, да се интересом од овога новца сваке годино награде ио два учитеља основних школа, који у тој годинл покажу најбољи успех у своме раду. * Нреуређење грађанских школа у Угарској. — У децембру пр. године била је у Пештн скунштина наставника државних грађанских школа у Угарској. Иа скупштинп се нарочито већало о преуређењу грађанских школа у Угарској и донете су овс одлуке: Грађанска школа с вишим разредима сматра се као средња школа; грађанска школа има 4, односно 7 разреда; план четвороразреднс грађанске школе ваља да је тако удешен, да чини једну целину; у већим општинама ваља да се подижу седморазредне грађанске школе ; опште обра-

зовање даје се ученицима у нижим разредима грађанских школа у нрактичноме циљу а у вишпм разреДима са вештачким смером; наставни нлан седморазредне грађанске школе ваља да се тако удесн, да се сведоџба о свршеној грађанској школи може изједначити са сведоџбом о свршеној средњој школи у том иогледу, што би ученик са сведоџбом о свршеиој грађанској школи имао ираво користити се скраћсннм једногс дишњим војничким роком у сталноме кадру, а и ииаче да ученици грађанских школа, као и ученнци гимназија, но свршеној школи имају нотребно образовање за јавну службу; четвороразредна грађанска школа може самостално иоетојати, а седморазредна се може само тамо отворити, где већ има четвороразредне ; грађанске школе у иогдеду учења и управе стављају сс нод нарочити и самостални надзор ; за учитеље грађанских школа могу бпти ностављена она лица, која добију стручпо образовање на уннверзитету или политекници, а практичну сирему у нарочитоме заводу, који се за тај цнљ буде установио; седморазредне грађанско школе добивају новластицу, које имају п трговачке школе. * Женска гимназија у Лавову. — -1894. године отворена је нрнватна женска гимназија у Лавову у Талицпји. Програм је исти, као и у мушким там. гимназијама, само се учи и Француски језик. Ученице нлаћају десет Форината месечно на име школарине, и опет их има на педесет! * Каквих школа има уГалицији! — „Карге<1ак" доноси, но другоме једноме листу, ову белешку, која је карактеристична за нросветне прилнке у Галицији : „Уникум галицијских школа је једна у школском котару каменичком. Устројило ју јо прије неколико година као дворазредну; нрије четири године раширило ју је на троразредну а сада је четворазредна. Најчуднијо јс да та школа нема своје зграде. Два су разреда смештена у колибу без крова; трећи је разред на гробљу у старој некој потлеушици; четвртп иак у сељачкој колибици. У том разреду учитељица нема камо би поставила сто и столицу. ПријеЈ подне 'учи се ту 40, иослије нодне 50 деце, стнснутих у клупчицама. Собица је дуга само нет корака. Па инак је ова соба од свију јоште најбоља, јер је најсуша и најтоплнја. Остали разреди нису ни нодпођени".

Школе у Италији Основне ншоле. — Но носледњим извештајима талијанскога министра просвете, у Италији има на 50000 основнпх школа, од којих половина счоје иод црквеном управом и надзором. Гезултатима, које дају основне школе у Италији, пису задовол,ни. У самоме извештају миннстарства просвете наглашава"се, ка.ко г су основне школе у Италији, како у методи тако и у погледу школских књига, несамостално, јер је све доното са стране, а нацпоналноме васиитању поклања со врло мало пажње. У Италији;о основнпм; школама имају само општине да се старају: оие су дужне нодизати иотребне школско зграде, оне плаћају своје учитеље, оне сс старају за све школске потребе; држава дајо само решто иотпоре сасвим сиромашним школама'. —ч —