Просветни гласник

162

К 0 В Ч Е Ж II Ђ

0 школама у опште Деда у школи ие треба пепрестано да седе. - У једномо талијаискоме хигијенскоме листу који излази у Милану, расџравља се питање о томе: да ли је потребно, да деца непрестано седе у гаколи. 0 овоме питању већ су расправљали талијански хигијеничари. Недавно је о томе напнсао парочиту књижицу управитељ хигијенскога института у Флоренцијп. У тој књижпцп ре пита : Је ли у пстнни потребно, да деца седе по чцјав дан, читајући, пишући и рачунајућп? Зар не би било боље да неко -време стоје у школи, крај клуца ? Лекари иотврђују да је неирестано седење у школским клупама :|а децу врло шкодљиво, и тиме врло лако објашњарају што су деца онако-немирна, кад носле часова ијиђу у двориште или иду улидом. ,^арг". ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ Свечани скуи Срнске Краљеиске Акадеиије. — 22. Фебруара ове године бпо је у великој двораин Народне Скунштине свечани скуи СрдСке Краљевске Академпје, коме су присуствовали сви ирави чланови Академије и миогобројни слушаоци. Ирво је секретар Академије, Јован М. Жујовић, нрочитао исцрпан извештај о целокунноме Академијину раду у минулој години, носветившн добар део свога извештаја номену умрлих чланова Академијиних у тој годинн: Светислава ВулОвића, Милутииа Гарашанпна, Нетра Матковића и Виљема Гледстона. После овога нредседник Академије, д-р Јован Ристић, нозвао је новоизабранога члана Аидру Николића, да прочита своју нристуниу академијску беседу. Нови Академик говорио је о лепој књижевностн н књнжевној критици у нас. Почсо је с ирвим трагом озбиљно књижевне критике у нас, оценама Вука СтеФ. Караџића о романима Милована Видаковића „Усамљени јуноша" и „Л.убомир V Јелисијулу". После је ностеиено нрелазио на развитак наше новнје књнжевности сво до данашњих дана. Беседник није задовољан с данашњим стањем наше књижевности. Но он се нада да ће за кратко време српска књига заузети угледно место мођу својим- другама у других иросвећних народа. Ка.д је нови Академик довјипио своју беседу председник га јо нрогласио Академиком. Тиме је закључен овај свечани скуп Сриске Краљевске Академнје. * Рад Српске Краљевске Академије у 1898. години. -— У ирошлој години Академпја и њени ноједини делови скуиљалп су се прско четрдесег нута ради свршавања нотребних послова. Академија ириродних наука искуиљала со шест пута, и на тим скуповпма нрочитани су ови радови из математике, механике, Физичне геограФнје и геологије: „0 вулканској обласги под источннм Валканом". од Јована М. Жујовића; „ПрилбзИ хемијској кинетици"., од д-р Михајла Петровића; „МорФолошке п глацијалне штудије о планинама дииарскога система", од д-р Јована Цвијпћа; „Површине речних сливова и дужине река Краљевине Србије", израђене у ГеограФСком 1

заводу Велике ПТколе, под управом д-р Јована Цвијића; „Студија о иланини Церу", од Саве Урошевића; ,0 пнструментима за дртање линнја другога степена", од Љ. Клерића. Сви су ови радови нримљени за Глас Срнске Краљевске Академије, сем Површииа речиих сливова, које ће бити објавл,ене у Споменику. Академија философких наука имала је четирн скуна и ва тим скуновима прочитанн су и примљенн за Глас ирилози Андре Гавриловића: „0 склону Немањине биогра®ије" и „Трагови народног несништва у XVI веку",н чланак В. Јагнћа о хилендарскоме тинику, којн ће бити објављен у Споменику. Академија другитвених наука ималаје иет скунова, на којима су расмотрени и примљени ови сииси: „АвтобиограФија иротосинђела Кирила Цвјетковнћа", од Днмитрија Руварца; „Онис два нутовања преко Балканскзг полуострва, Францускога иосланика де Хеа 1621. и 1626. год." од непознатог писца, за пггампу спремио Ј. Томић ; „Одломци деловоднога протокола Петра Добрњца", од Миленка Вукићевнћа; „Писма из првога н другог устанка", ирибрао Миленко Вукићевић; „Наполеон ирви и Србија", од де Фелиса. У ЛексикограФскоме Одсеку Академије,- који ирикупља н сређује грађу за. велики речник срнскога књижевнога језика и народнога говора у минулој години убрзан је рад доласком М. Иваннћа за секретара тоН одсека. Од иоловине септембра прошле године исписано је 27610 листића из 80 књига; тако сада има 140.027 нспнсаних листића. Кад се томе дода 48.12 7 речн из Вукова Рјечника, онда има 188.154 листића. У збиркама народних речи, које су одсеку послали ноједнии скунљачи, има око 20600 речи, те тако целокуино градиво завелики академијски речник, прикуиљено до сада, пзноси 208.750 листића. Рад за прикупљање грађе за ЕтнограФски Зборник и издавање овога Зборника поверен је у ирошлој години нарочитоме одбору, којиима: да одређује уреднике појединим књигама овога Зборника и да рукује новцем, одређаним за откуп списа ове врсте. Овај одбор нмао је до сада вишо састанака, и на њима је нрегледано и примљено дртнаест збирака народних, умотворина. У минулој години Академија је довршила ове своје књиге: Глас Х1ЛУ и ХГЛЛ. Споменнк XXXIII, Годишњак X, Спомепнцу о преносу праха Вука СтеФ. Караџића из Беча у Београд 1897., АвтобиограФију нроТосинђела Кнрила Цвјотковића и његова страдања за православље и Позив и упутство за купљење речи ио народу за Речник књижевнога језика срнскога. У пггампи су и довршују се ови списи њени : Дубровник и османско царство, од кнеза Дуја Војновића, књига прва; Годишњак XI н Музикалије ДавОрина Јенка. Дати су у штампу : Глас ХГУ и ХЈЛ'Н; Споменик ХИХ1У; Историја срискога устанка, од Лазе Арсенијевића-Баталаке, књига друга, и Путовање по Србији, од Ннрха. Академија шаље евоја издања у размену за друга издања. У прошлој години обновљена је размена са Академијом Наука у Бечу и ночета је са универзите- , том у Харкову, Географским Друштвом у М е ДУ> У' 1е " ним Друштвом у Готенбургу, Академијом Наука у ФиладелФији, Британским Музеумом у Лондону и Редакцијом часоииса Дела у Београду. Тако сад Академија добива у замену за сво.ја издања снисе од 48 научних друштава, и редакција стручних часописа.