Просветни гласник

163

Академија је до сада бесплатно слала своја издања на 42 места, на страни, и свима стручним и средњим школама у Србији. У прошлој години иочела је још слати Универзитету у Праг, Славистичкоме одсеку Филоткога Института у Лајндиг, Српској гимназији у Солун, Учитељском Конвикту у Новп Сад и Српској чи■гаоници у Брчко. Од типика хилепдарскога наштампано је засебно 100 примерака и ово је поклоњено свима српским зиатнијим манастирима. Споменнцу о проносу Вукова праха у Београд поклонила је Академија свима школама у Србији и свима лицима и корпорацијама у Србији и на страни, који су ма чиме узели учешћа о прослави ирепоса Вукова праха. Стање благајнице Академијине у ирошлој години било је овако: примљено је од министарства нросвете и цркв. иослова државне помоћи 15500 динара и од продатих књига 1.182-85 динара, — свега 15.682'85 д. Академија рукује овим Фондовима: Задужбином Николе Мариновића, чија главница износи 12000 дин. у државним обвезницама, а нриплод 3,318 - 36 дин.; Фондом Дома за Академију, који износи 7.158'73 дии., Фондом за Музеј Српске Земље, који износи 13.301,77 дин.; Завепггањем Марије и Михајла МилИвојевића из К.рчмара, које нзноси 20.550'69 дин.; Завештањем Катарине Ивановић, које износи 4.316'70 дин. ; Фондом Лазара Арсенијевића-Баталаке, који изиоси 1.991-72 дии.; Прилогом Марка Добројевића за иодпзање споменика Вуку Карацићу, који износи 224 динара. У Народној Библиотеци, која је поворена врховноме надзору Српске Краљевске Академије, на крају 1898. године било је 72.755 предмета, којима су се у тој години служила 794 лица. Читало се у читаопнци Народне Библиотеке 10.796 књига, а на реверс, ван библиотеке, узето је 5.591 књига. У Народном Музеју, који је такођер придат Академији, у прошлој је години продужен посао одређивања и оиисивања предмета ради склапања спискова и њихова подеснога намештања ради кориснога гледања и нроучавања. Нарочити је труд био уложен да се доврнги уређивање Вукова Музеја, чији ће се нредмети у нарочитоме списку описати и штампати. Поједине збирке су попуњаване куповином и поклоиима. Нарочнто су умиоженн предметн из римске, турске и српске културе, који су занимљиви и за стручног испитиваоца као и за обичнога посматрача. Знатно је умножена етногра®ска збирка, која ће бити смештена у марочиту кућу, којује затајциљ поклонио пок. Стевча Михаиловић, бив. председник министарског савета. У прошлој години је Академија изгубила редовне чланове : Светислава ВуловиКа и Шилутина Гарашанина, дописнога члана Петра ШатковиКа и почаснога члана Виљема Гледстона. * Новичлаиови Срнске Краљевске Академије. —• У седници од 4. Фебруара ове године Српска Крал>овска Академија изабрала је за нраве чланове: д-р Јована ЦвијиИа и д-р Шихајла ПетровиЛа, нроФесоре Велике ГОколе, н за допиене чланове: Луку Зору, нроФесора у Дубровнику, и Стевана ТодороекЛа, академијскога сликара у Београду. * Еатедра ФилосоФије па Великој ПГколи. Уиражњена је катедра философијс (сви делови) на Вепросватни гдасник 1899. г.

ликој Школи. Ради попуњења ове катедре раснисап је стечај. Компетенти ваља да се са својим сведоџбама нријаве министарству просвете и цркв. послова иајдаље до краја месеца апрнла ове годнне. У пријави ваља да се изјасне за коју се врсту наставника јављају. * Седамстогодишн.ица смргиСтеваиа Немаље. — 13. Фебруара ове године навршило се сет,ам столећа од смрти великога жупаиа српскога Стевана Немање, — цар-Немање — како га народ у песмама зове. Тај је дан у нашој Краљевини свечано нрославл,ен: у свима црквама служена је свечаиа служба св. Симеупу Мироточивоме, а после службе су по гаколама биле свечаности, којом су прилнком наставници говорилн својим ученицима о значају тога дана н о раду Стевана Немање — св. Симеуеа Мироточивога. У Београду у Саборној цркви била је свечана архијерејска служба, којој су присуствовали Њихова Величанства Краљ Александар и Краљ Мил&н, чланови владо и многи други државни великодостојници. Епископ жички, Сава, истога дана служио јс у манасгиру Студеници, задужбини Стевана Немање. л;. * Једна скромпа вечера. — Дан 13. Фебруар о. г. прослављен је у свима школама и црквама у Крал,евини најсвечаније. Тога дана навршило се 700 годпна од дана смрти првога великога основаоца државе срнске Стевана Немање. У свима црквама одслужена је служба божја, а за тим су ученици појединих школп с наставницима својим ишли у своју школу, где је ио један од наставника држао прикладан говор о значају рада Немангииа за Српски Народ и српску државу. У Саборној Цркви у Београду била су и Њихова Величанства. Њима на погледу стајали су н скромпи ученици Светосавске Вечерње ПГколе у своме разноликом а нарочито старосрбијанском оделу. Њихова појава баш на данашњи дан, када смо се у мислима преносили у оно време, када је Немања Велики ујединио све сриске земље, била је мила и дирљива. Као да су нас све опомињали, подсећали, да све Српство ни данас није уједињено, као да би и данас Немања био потребан, и као да га они жељпо очекују.... При изласку из пркве Њихова Велкчаиства, дирнута овом нојавом, обдаре ове ученике и то: Његово Величанство наш нилостиви Краљ Александар са 200 а Његово Величанство Краљ Милан са 160 динара у злату, те да се они тога знаменитога дана провеселе. Управа школска се одмах ностарала, да се овај налог узвишеног нам Господара изведе што лешне. Она је погодила заједничку вечеру за све ученике с наставницима њиховим у гостионици признатога родољуба, а њихова земљака, г. Косте Шуменковића. И ако на брзу руку, за једно носле подне, опет је спромљена вечера н на њу дошло преко сто ученика. Вечеру је удостојио својом посетом гбсиодин министар нросвете и црквених поелова, и то баш у оно време, када су дошле на ред здравице, и нрву је нанио он Његовом Величанству Краљу Александру, изнесавши сву Његову бригу и очинско старањо владалачко о својој земљи и своме иароду, и који се поред све те своје бриге сетио и њих, ове сиротиње из свпх крајова сриских, и нриредио им ову част вечерашњу. И го21