Просветни гласник

208

НАУКА И

НАСТАБА

Ето у овоме, као и у још иеким ситнијим чињенидама, има проФесор доста средсТава, да васгштава иа самом часу, иезависпо од наставног градива. Знатан број проФесора врше знатан и дубок утицај на ученике тиме, тим мораднпм опгатењем готото више него и самом наставом ио Француском А. Станојевић ■ •«<• • ЛАТИНСКА КЈ1АСИЧНА ПРОЗА У СРПСКИМ ПРЕВОДИМА ПРИЛОГ ЗА ХИСТОРИЈУ СРПСЕЕ КЊИЖЕВН0СТИ напиоао Мид. Р. Димитријевић. МОТО: Та паЛсаотеда аисрсбд и:-1' в&д&м <л<)- у.обџоп лХуј &од адурагк гју. @оух1>б<бг]д. Отпга по.8Гго8 ан1 гигепгихе рег не зарг&пИт циат Огаесо« ам1 ассер(а а1 пИв /'есга.че теИога диае дтЛет (Идпа, вШтихШ, гп диЊиз еХа\)Огегсп1. Сшего. (^пис ?1Меса*1и- г|"1 крс П'сие|"Је ©рггЈе! ипђ дего1((еста(5еп егпе ДОДјЧоЈодге гее Услпоп! Вегпћагс1у. Тешко је прозрети старину ! Тешко видети и осећатп све оно, што су некад Једини и Романи видеди и осећади; тешко разумети ствари онако, како су их они разумевади; тешко схватити појаве иа онај начин, на који су их они схватади; тешко се ужинети у живот њихов. А да је то не само депо, не, да је то преко лотребно, о томе се више данас ие може сумњати. Хиљаде и хиљаде „нових" ствари Јелини су и Романи знали, или бар нагађали, а многим стварима, којима се данас, као резудтатима, диви цео свет, треба траагити извора у Јелина и Романа*). Хоћете ди да штогод знате, морате га знати и познавати у развитку; а не знати нечему почетка значи ие знати ништа. Хисторија Нак. Овај је рад у свом ирвом обливу, који се од садашњег врло мало разлииује, добио о Св. Сави 1893. иод бр. Е. Бр. 1133. ирву паграду па београдској Великој Школи. *) Три иајсавршеиије мисли иовога света, три система, којима се ионоси модерно доба: Хришћанство, Коперпиков систем и Дарвинова теорија, све је то само разграната биљка, којој је и корен и стабло у Јелина. Најзнаменитији технички изналазак, који се појавио пре кратког времена а којим се дичи сва модерна периода: уиотреба парне снаге, био је теориски савршено готов у александриском времену. 0 узоритим и недостижним врхунцима поезије, уметиости, филозофије, беседништва, хисториограФије и правие науке, којима се задичила класична јелинска и латинсиа периода, је л' потребно и говорити ?

свега света без одељка о Јединима и Романима, то је за живот, за човештво књига водиља, но којој ни алФабету не знају. Дивотав строј човековог друштва и живота од почетка до данашњег дана представља нам се као ход сунчев. Не знати Јелине и Романе значи не знати рађање суичево. Што су за нојединце и поједипе народе преци њихови, то је за цео свет — век Јелииа и Романа. Хоћете ли да идете у напред? Жедите ди да се кренете у будућност? Никуд крочити не смете без своје прошлости. Пођите без ње, учините успехе у будућности без ослонца на прошлост, и за трен ока ви ћете видети, да вам се губи слава, да дивотна зграда вапшх победа пада сурвајући се, јер сте је градили на песку — без темеља. Темељ згради будућностн то је ирошдост. А темељ будућиости свекоЛиког човештва то је нрошлост људскога рода, то је оно времкојим се штитећи може једино поуздано подићи та дивотна зграда, то је онај одељак људског живота, у ком су живели и радили Јелини и Ромапи. Урадите ли гатогод не ослањајући се на Једине и Романе, знајте да сте време узадуд изгубили, ви нећете никаке, али никаке користи имати. И оно, што без њиховог уделовања уђе у живот, кљасто је и богаље, рођено да се туца и пребија од немила до недрага, да иогине, немајући никака ослонца, немајући сиаге, да на ноге стане. Ту снагу слабом и нејаком детенцету даје брижна мати и дадиља, ту моћ, ту ноузданост целом човечанству дају Јелини и Романи. Најпосле. као кад грму бегачовечна сила корен подсече, и одвоји корен од стабла и високог растнња, а он, тај огромни и дивовски храст нада, ругаи се, гине — ето, тако ће исто угинути и цело човечанство, ако му стабло од корена раздвоји свирена рука нових барбара. Дивите се грму и са страхопогатовањем посматрате његове џиновске гране, које се дижу и шире надалеко, а ие мислите на нодлогу свега тога, на животворна хранитеља на прошлост на корен; па се и данас дивите чпсто натприродним успесима ведиког дива човечанства и гледате с удивљењем на његову сиду, која се свуда распростире, а не мислите тада на основну снагу његову, на животворног хранитеља, на прошлост — на Једине и Романе. Оно, што је корен грму, из кога је још као мадена биљчица израстао до величине и огромности своје, то су човечанству Јелини и Романи, који су ночетак п темељ свим његовим успесима. Вечно ће се обраћати будућност, и нотомци наши и деца деце наше, богатој ризници јелинској и романској и увек ће наћи у њој згомилана бдага за добар и частан живот; вечно ће куцати потомство на вратима од школе мудрости Јелина и Романа, и питатн нај-