Просветни гласник

НЛУКА И НЛСТАВА

209

већс умове њихове за савет, и врата 11 е им се отварати и одговараће им се мудро и смишљено, као оио Питијски Аподон, и они ће се укреиљавати у животу свом. Од тако огромне иредности су за човечанство .Гедини и Романи; — али њих не треба хвалити, јер оштроумно каже оиај циренаички иоета „лако је несницама хвалити Феба" — н>и.ма се треба днкити. II човечанство им се с правом дивп. „Почетак је учења дивљење" каже највећи светски филозоф , узорити јелински Хомер у филозофији ; и човечанство дивећи се с пуним правом силној величини Јелина и Романа, почиње их изучавати. Тако се рађа свака наука, тако се родило п изучавање Јелина и Романа. Али се тада тек ужаснемо и забринемо. Тада тек, ири спремању, да их изучимо, да их познамо, да се уживимо у живот њихов, опажамо, како је то тешко, незгодно и мучно. Хиљаде година, које су ирошле од живота ово нрошлости човекове па до данашњег дана, векови, који су се гомилалп од доба њиховог па до нашег цветања, и ако нису могли трагове утрти [.јер ће прошлост вечно и у будућности остати], али су ииак својом тавном, суром даљином бацалп копрену на сјајносг величино њихове. Но нп ова коирена није могла бнтн тако јака, да би била сналша заклонити од нас луче сунца јелинског и латинског. Што је мрачннје и тамније падала и обавпјала живот Јелнпа и Ромапа, тим је дивније одсјахнвала слава њнхова: али тим је и теже било нрићи јој и познати је. Толиког има утицаја „множина, удаљеност времеиа", н ми се тад задржавамо и питамо, нгга да се ради. И тада нам се нојављује светиљка, звезда преходница у тамиој ноћи испитивања живота јелинског и романског, јавља нам се књижевност њихова. У њеним деловима и делима Показују нам се иоуздане вође, којима се можемо повернтп без страха, да ћемо залутати; она нас креће правим путевима, којима се долази к нстинн и нозњању. Она нас води, она нас учи, и ми учећи хисторију књижевности изучавамо хисторију и развој живота њихова. Књиагевност је у Јелина и Романа нешто много впше, много вредније, него што је у данашње доба ма ком народу. Она је увек „иајверније огледало и у неку руку Физиологија народа", чија је, али та се истина нигде ипје тако живо и очито доказала, као у тих класичних народа. Она нам их показује у свој њихној величини, учи нас, да их познамо, даје нам могућности да се уживнмо у живот њихов, да га познамо, да га изучимо, да познамо и видимо прошлост своју, па да оружани таким оружјем смело пођемо у будућност. И ми весело прилазимо књижевности, отворимо њене листове, и — застанемо.

Тада тек указују нам се два дела, износи на видик двогубн живот, — раздељују сс Јелипи и Романи. И док на једној страни видимо лено развијен ор • ганизам без икаке повреде; док у једној књпжевности угледамо Физиологију и основну књигу свих књижевности; док нам се на једној страни ноказује најтачнији и непрекидни развој, најчистија хисторија и учитељка у свим питањима о књижевпости, којом се живот изучава: видимо на другој страпи Фрагментарно исецкано тело, носебите одељке, од којих је сваки иа своју руку леп и узорит, али од којих је опет сваки од другога јако, врло јако одел>ен, а попеки прелази, који се чине, да ноказују човеку улаз једног одељка у други, варају наду и веровање наше. Једна је од тих страна књижевност јелинска а друга романска, латинска. И ми бисмо хтели првој, хтели да се од ње иаучимо правој истини и иравим законима у књижевиостп, али ударимо о препреку — не разумемо је. Друкчији живот, друкчије приликс, друкчије околности створиле су другојача оссћања и мисли, а те мисли и осећања поређани у књижевностп, и ако нас маме својом лепотом и узоритошћу, збуњују нас и ми нх не разумемо. И тад тек увиђамо да „јелииска образованост у романској није добила само дивотни додатак, него би се тешко без ње н распрострла, ојачала и одржала" [„Аћег <Нс §'пес1шеће ВП(ћш§ ег1пе11 нјсћ! ниг 111 (1сн Рбнпбсћеп <4110 ђетеишЈегпзгуагсН^е /и^аће, 8011(1еги ћаИе аР>8сћл\ г ег1 јсћ оћпе (1је ШнНзсће МасЛН, Иапег иш1 УегћгеНии^ де^оипен"—НшпћоћИј; тад тек увиђамо, да ће ови вечно и морати остати јединост к Јелннима, и да њих без оних никаданећемо моћи довољно разумети. Алн ћемо сезато ипак страшно преварити, ако Романе зовемо нодражаваоцима јелннским. Ако баш и будемо нашли у правних, по много више у песвичких дела каких јачих угледања на јелинске оригинале; 'ако нам се баш и учини, да је Вергилије највећи део своје Фантазнје исцрпао из Хомера а Хорације се од Ииндара учио у техничком апарату; ако баш и буде доказано, да је Цицерон неке своје говоре по Демостену уга /ђао а Салустије се у стилу и погледу угледао на Туцидида, — ипак ће се видети, даима н у Вергилија и Хорација н у Цицерона и Салустија нечега, што нема ни код једног Јелина, да има нешто, што нису подражавањем добилн, да има нешто, што је у самим њима и са њима рођено, да гша — духа и характера романског. Они су могли узајмити од Јелина и песничке и прознс лепоте, могли су се угледати иа Фигуре и образовање стално, могли су се тога ради л спустити ма ло са оне боговске висине, на коју би их иначе дар