Просветни гласник

210

НЛУКА

II НАСТАВА

и таденат упоредо с Јелинима поставио, али је било нечега, што су сами донели, било је нечега, што им је повратило изгубљену величину и углед било је духа и характера ромонског. Романска, књижевност „није била оригинална, нити је потекла нз властитих извора; али се тим снажније на туђем добру својим рођеним нокретачнма развила и народно образовала Њен је дух био далеко од свих идеала и она није створила никаког повог пута, али је у место тога разграпала читаво благо идеја много изнад граница њихног постанка; њој морамо захвалити на стоку књижевних предања, у којима су блага оба најбогатија народа из старине; а он је помогао да се замљшнте млађег еуронског образовања оцлоди" [81е \уаг шсМ опдЈиаИ ши! аиз е^неп МШе1п еп18ргип§'еп; ађег <1е81о кгаШ§ег ћаИе 81с 81 сћ аи8 <1еп Шг еЈ§еп1:итПсћен МоИтеп ат 1'гет<1еи §'и! еп1тке11 ипс1 паИона! §в81а1еН. 1ћг беЈв! 81апс1 аПеп 1<1еа1е» 1'егп ин<1 81в ћа! кспие пеиеп Ваћпеп егбПпе!, <1а1иг аћег еЈпен 8сћа1/ тон Мееп \уеЈ1 ићег <Пе бгеп/еп Јћгез Шт8ргиц§8 1ппаи8 уегћгеПе! јћг тегс1апк1 шап <1е,н 81гот ИИегагЈзсћеп 1ЈћегНе1егш1§, дуопи сНе ће]<1еп геЈсћ81еп ХаИопаПШеп <1ез АИегеИштз /иваттепИозбеп, пн<1 ег ћаН' с1еп Бо<1ен етег јип§егеи ЕигорГизсћеи ВП<1шд ћећ-исМеп" — Вегнћаг<1у]. И у том погледу заисга је имао права највећи Романин какав „да су наши све мудрије изнашли од Јелина или ако су од њих што примили, а нашли, да је вредно па том радити, онда то боље усавршили". Но није само то ! Још једна је остала падмоћмост Романима над Јелинима, а то је характер романски. Она „ОгауНаз Вошапа" [коју ни један језик не може превести, јер .је само латинском својствена] даје нам изглед камена темељца у духу и характеру романском. Из ње се родио појам о могућности [ „ро1,спИа"] народа романског, она је створила онај узорити закон уређења [„1ех ог<Пш8"] нз.кога се развило друпггво — „80С101 ,а Кошапа". II док у Јелина човек [&г&(>шпод\ вреди све и сг.а, док је он сила и моћ и у неку руку центар свеколиког образовања [чега ради и јесу за нас Јелини од толике вредности] у Романа је саевим друкчије. И ако каже велики моралиста и учитељ Неронов, да је „човек светиња" [„ћошо засга гез"] нпакје човек [ћошо] био врло мале вредности у Романа, био ирилично „ћитШз", док се на против грађанин [С1У18] рачунао и поштовао веома много. Ништа није имало толиког угледа у републици колико та реч, и узвик „Вотапиз 8ит С1У18" [„грађанин сам романски"] нростирао се од Сцеволе до носледњег Романина као неки талисмаи против сваког насиља н неправде. Али је и грађанин љубио и поштовао,

ценио и бранио, могли бисмо чак казати, и служио државу [геЈрићИсае]. Ништа му није светије и милије било од ње, никаке он дужности всћо ннје знао од те: да брани и погнне за државу. Отаџбина му је била све и сва и Цицерон опако говори: „И ие роди нас и одгаји зато отаџбина, да никаке као накнаде не потражи од нас, већ да за себи на евоју корист употреби и највише и највеће снаге нашег духа, ума н талепта н само нам оно даде на личну употребу, што од ње преостане". [„Кецие ешга ћас но8 ра!па 1е§е §епш1 аи1 е<1исауН, и1 пи11а <р1а81 аНтеи1а ехрес1аге1 а поћ18 —, ве<1 и1 рНпНнаа е1 тахЈтаз поб1п атнп, т^епН, сопбПП рагИз 1р8а вПл а<1 и1Ш1а1ет зиат рј^пегаге1иг, 1ап1ит <р!е иоћ18 111 но81гши рг1уа1ит ибит, <р1аи1нт 1рз1 бирегевзе роззе!, геппИеге!"]. Такав појам о држави и грађанипу, о друштву и породичном животу, том узоритом угледу у Романа за цело потомство, морао је створити и другу особину у духу романском, морао је изазвати вештнну, да се аробере баш оно, што ће донети иајвеће користи за све то њему најмилије и најдраже. II тај еклектицизам, и универсализам у исто доба, дао је Романима и другу надмоћност над Јелинима. Они су заиста на тај начин соби присвојене вештине и науке обрадили и обрађигади јасније, ирактичније и боље од Јелина. И у г ''0м ногледу највећи Романин имао је пуно ирава, кад је исказао ону заглавну реченицу. Но то још није све ! Није падмоћност романска само у већој практичној поузданости и искуству, оштроумљу и обиму њихна морала [због чога ниједан Јелин и није могао изнети боље теорију дужности од Цицерона], не само у погледу корисности, не у развићу и усавршавању права, не иајпосле ии у мирноћи и пуноћи доказа, којима је Цицеронов говор надмашавао све атепске беседнике, ие у тим стварима, које наводи оштроумна госпођа Стаелова, него у много већој и корисној особини — у бесирнмерној вредиоћи. Јелинп су имали својнх радова и послова, они су их и свршавали и одређивалн с најдивнијом тачиошћу и готовошћу, али су и усред најзгомиланијег рада имали и носвећепих часова доколици, у којима су дух хармонично образовали, у којпма су се одмарали. Романин је неирестано радио. Ниједан народ на свету није толико љубио и поштовао време као Романин. Један тренут изгубљеног времена више би га болео, него ишта на свету. Тврдичлук у времену није имао граница, што нам најбоље ноказујо она славна изрека о старијем Сциниону Африканском: „да оп никад није вишо имао посла, него баш кад је био беспослен" [„пшкршп 8е 11111111 оНобШП в88е, <рШ11 СШ11 01108118