Просветни гласник

ИЛУК.Л 1Г НЛСТЛВЛ

211

еззе^"]. Така особина огледа се и у сваком изговору, сваком раду романском, то је дрта њпхног характера. И с тога гледишта највећи је Романин имао потпуно ирава, кад је пун самољубља и народног поноса исказао ону зпамениту мисао. Ади те лепе особине духа и характера учгшилс су му и неке незгоде. На основу њих он је, бирајући и узимајуЈш само себи погодне поједине облике, постао једиостран. Он је учинио те латинска књијкевиост оста без херојског епа и зЈелиске лирике; а трагедија и комедија изгубише своје спекулативне елементе и сврху, да иостану једна врста политичко денсуре. С тога су и Вергилије и Хорације и Овидије и Катул морали прибећи угледању и уносити у своје радове продуктивну сиагу јелинску. Али је тај исти дух, као што мало пре рекосмо, ипак подигао ове великаие на величину њих достојну и пуштајући да се угледају на Јелине, задахнуо их собом, те се њихови производи представљају нама ипак оригинални. Ко не би знао Јелине, ко не би познавао изворе латинских класика-песника, тај би романску књижевност схватио као чисто народну. Толика је била снага духа и карактера романског! Он јеу свако дело класично унео неки делић своје „дгауИаИз", нешто своје ,ро1еп1Јае" и основну мисао „1е§18 ог<Иш8", задахнуо

их дахом „игћапИаИв" и Фанатичним одушевљењем иа име „спаз" [гледај Цидерона: 111 Уеггет IV.] и „ХЈг1 )1 Г;ота" „сллИав" [гледај ХорациЈа и Вергилија], да тако дело постаје самотворно и надионално. Тај исти дух створио је у латинс.кој књижевпости дидактику и елегију са сатиром и делу нрозу. То су делови романског духа и характера, ту јв он упео највећи део свога утицаја, ту је он самозаиоведник и господар. Хоћемо ли дакле, да познамо, лпдимо и осетимо зпања, појаве и осећања романска; хоћемо ли да се уживимо у живот њихов, који ће пас даље потпомагати, да Јелипе изучимо: онда се обратимо оним појединим деловима поезије и целокуиној прози латииској. Прва се у романској књижевности развијала миого слободније и народу много ириближније, под много мањим утицпњем туђих елемената, но поезија. Проза је чисто латинска; кроз њу веје чисто романски дух. Ако се, ирема овом, има намера, да се тачно упозна с духом и характером романским, треба се окренути његовој књижевности, том огледалу његовом, а понаособ његовој прози: а њу такође, без духа и характера романског, не можемо никад добро и иравилно разумети. [Ово нам је носледње за паш рад врло потребно и треба га запамтити]. (Наставиће се)

0 Д Е Н Е И Годишњица Николе ЧупиЂа. Издаје његова задужбипа. Књига XVIII. У Београду. Штампано у Државној Штампарији, 1898. 8°, стр. ХУ и 326. Одбор Чупићеве задужбине доиста није могао боље и савесније извршити жељу племенитога оснивача ове задужбине, но што је то урадио издавањем Годишњице, којом су учињене науци и нашој књижевности велике усдуге. Недавно је штампана осамнаеста Годишњица, као четрдесет ирво издање Чупићеве задужбине. У њој јо, као и у ранијима, лепих ирилога, намењених позиавању: наше прошл ости, народнога нам живота, иојединих крајева наших и културпога развијања нашега. Шест је ирилога у њој, и сви су вредни наше пажње. На нрвоме је месту прилог многогодишњега председника Чупићеве задужбине и највреднијега сарадника Годишњице, М. Т>. Миликевикг: Задружна 1ГРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 1899. г.

П Р И К Д 3 и куГш у селу. У овоме ирилогу приказује се једна страна нашега народнога живота: живот у задрузи, међусобни нравни одношаји, који постоје између појединих чланова у задрузи. 0 нашој породичној задрузи већ је ирилично писано, али још немамо потпуне и сасвим јасне слике о њој. И у овоме прилогу Милићевићеву не говори се исцрпио о нашој задрузи, нити је овај прилог томе намењен, већ се тиме хтело одговорити само на некоја шггања о правним одношајима између појединих чланова у задружној кући, која је иа дохват побележио и иисду овога прилога нослао В. Богишић. У њему се, дакле, ириказују само правни одношаји између појединих чланова у задружној кући, и то одношаји, пре данашњих закона, у којима су они, нешто измењени, утврђивани. Ирегледности ради, говори се о свакоме члану задруге у нарочитоме одељку, и ту се ређају ирава и дулсности свакоме од њих. На првоме се месту говори о домаћину, глави задружне куће, и нараз27