Просветни гласник

36*

II 0 В Ч

В Ж И Ћ

285

више и недостаје. Ако хоћете јачи морални развитак, ви морате водити децу у друштво, у дбдир с људима. А за то хапсане нису згодие.... У свеж ваздух, дакде, наставнлци и омладино, је]1 је тамо живи дух, који све оживљује.... Ј. * Врбица иа селу. — Нема сумње, да је Врбица један најрадоснијн дан у години за децу, на богме иоред њих и за родитеље њихове, на и опе, који би то желели да буду. Тога дана не зна се чему се деца ире и више радују: да ли звонцету, да ли врбнци, да ли заједничком излету, да ли новим хаљинама, ципелама, шеширу ит.д. Радују се мушка као и женска доца. И та радост њихова дира н старије њихове. И они су, пород њих, радосни. Сви су радосни. И иесма њихова „Општеје воскресеније" само уздиже душу слушалаца и гледалаца у веће висине, и сви мисле да је. Бог близу, да је Христос, Син Његов, с њима и по вшие њих.... И та осећања иодижу. С тогаје ирослава овога дана и с васпитне стране од особите вредности. Али ево чуда, где су се тим миљем наслађивала до сад само варошка —: градска деца. Сеоска су лишена тога весеља, те радости. А зашто ? Је ли то оиравдано ? Не би ли и тамо могао иросветник са свештеником да то уведе ? Не би ли и тамо могла да се носи ,врбица" ? Је ли и тамо хришћаиска вера, иравославље и дух срнски, као и у градовима? Шта смеће, да се и тамо деца радују ? Но би ли и тамо деца могла да се обуку у лепо, чисто, свечано одело, макар и сеоско, народно, иа да изиђу на Лазареву Суботу са својим родитељима цркви својој и да „носе врбицу" ? Зар то но би благодетно утицало и на душу њихову и на њихове безазлене, простодушне и у истини р-елигнозније родител,е но што су становници градски? Светковине школске у нас су и оиако ретке, те деци кало радости приређујемо; а оно но би била само светковина школска него и црквена, не само за мале него и за велике. Зато износимо ову мисао на промишљање свима онима, који су позвани да о овоме мисле, и надамо се, да ће нрво нролеће донети ову радост и сеоској деци, барем онде, где има цркве и свештеника. 1 ) Ј.

Школе у Русији Нелање учитеља осиовиих школа. — У Русији се све више осећа недостатак учитеља основних школа, тако да но многим местима због овога већ дуже времена стојо школе затворене. Ова оскудица у учитељима долази од наглога отварања нових школа и лодвајања одељења у дојакошњим школама.

Шкоде у Аустро-Угарској Скупштина цислитавских средњешколских надзорника. — У самоме почетку друге иоловине месеца марта ове године била је у Бочу скупштнна цислитавских школских надзорника. Скуиштина је трајала три дана, и на њој су раеирављана ноглавито питања о унутрашњем уређењу средњих школа. >) Надзорпик округа крајинскога учинио Је иокушај у овоме иравцу и ове године, ади о томе немамо до сад никаквих извештаја. Што будемо сазпали, изнећемо својпмчитаоцнма. Прво иитање о коме се већало, било је Које еу сметпе усиеху у настави, и којим се средствима могу отклонши ? Скупштина се нзјаенила, даје главна сметња успеху наставе у средњнм школама иревелики број ученика. Тој невољи могло би се стати на нут строжим нријемним исиитима и уклањањем неспособних ученика из школе јопг одмах у првој ноловпни године. Закон о чиновницима опет тако ваља измонити, да се бар за поједина звања не тражи, као до сада , цела гимназија и исиит зрелости. Исто тако .да се одобри скраћени једногодишњи војнички рок и оиим младићима, који нису свршили средњу школу, ако су свршили коју другу школу. Да би оиет што спремнији ученици долазили у средње школе, ваљало би, где год то прилико донуштају, отварати ириправие течаје за оне који жоле отићи у коју средн.у школу. Уџбенике средњих школа ваља упростити тиме, што ће се из њих избацити све што је излишно. Друго важно питање, о коме се већало на овој скупштини, била је тако звана аналитична директна метода и њезина лримена у настави живих страннх језика, нарочито у настави немачкога језика у оиим школама, у којима овај језик иије иаставни. Скуиштина је поводом овога литања донела ову одлуку: Ни стара синтетичка метода превођења у настави лшвих језика, ни нова екстремна аналитичка директна говорна метода нису иодесне за наставу у живим страаим језицима, нарочито ни једна ни друга метода није иодесна за наставу немачкога језика у средњим шволама, у којима се не предаје на овоме језику. Првом методом не иостиже се иотребна окретност у говору дотичнога странога језика, а друга опет метода не даје иотребну граматичку спрему. Скупштнна налази, да је у настави живих страних језика лодесна она метода, која оба циља језиковне наставе, и граматичко знање и извежбаносг у говору, има пред очима, којом, дакле, ученици савладају граматичко градиво систематском употребом граматике на основи иодесно одабранога и методски сређенога тптива, а редовиом конверзацијом и репродукцијама савладају говорну страну у језику. Осим тога расправљана су и ова питања: Надзор средњих школа и периодичко састајање директора средњих школа у појединим областима; 0 практичном знанственом образовању наставнпка средњих школа. * Школски музеј. — Учитељи у Бечу оснивају школски музеј. Власт је већ одобрила правила, по коме ће се музеј уредити и одржавати. Да би музеј што боље иаиредовао, учитељи ће основати нарочито удружење, које ће имати да се брине о одржању и унапређењу музеја.

Шводе у Немачкој Једиа, новина у школи. — У Берлину су чинили огледе, да још у првоме разреду осиовних школа навикавају децу, да се при иисању служе хартијом н иисаљком, или и пером, место камене таблице и такве писаљке. Први огледи показали су ваљане ресултате. * Почетак школскога рада у данииа иосле празника. - У ФраикФурту на Мајнп хоћо да со у