Просветни гласник

286

К 0 в ч

Е Ж И Ћ

јутру иредавања у школама ночињу у два часа касније ио обично понсдељииком и у данима иосле празника, из разлога што многа деда недељом и празпиком излазе с родитељима у поље, па сутра дан су још уморна, те ваља да рад у школн касније почне, како би се деда што боље испавала и одморила. Овај је захтев потекао од друштва за чување јавнога здравља. Многи учитељи одобравају овај захтев.

Школе у Енглеској До које године дете може бити иримљено у осиовиу школу? До пре краткога времена у Енглеској није могао нпко бити примљен у основну школу ио навршеној једанаестој години. Сад је дотични члан у закону измењен л нраво на нолазак у основну школу губи се навргоеном дванаестом годпиом живота. Овим ће се тамо знатно новећати број ученика у основним школама.

Школе у Белгији Учитељске школе. •— У Белгији има педесст и три учитељске пшоле. Тринаест је државних, две су градске, а осгале издржавају разна удружења. У ирошлој школској годинн Свршило је ове школе 1027 учитељских приправника и нриправнида, н од свих било јо само 205 из државиих учитељских школа. Тамо је утидај свештенства још врло јак, те настојавањем свештеника при избору учитеља увек радлје узимљу оне којс су свршили учитељску школу кога верскога удружсња, нсго ли оне који су свршили државну школу. Овога ради у државним учитељским ншолама свс је мање приирцвншса.

ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ Нов ректор Велике Школе. — Место Гиге Гершића, дојакопш.ега ректора Велике Школе, који је пенсиоиован, изабран је за ректора за ову школску годину Никола СтамснковиК, нрофссор Велике Школе. * ПрОФесорски исиити но ноиоме закону о средњим школама. — По новоме закону о средњим школама иријавили су се у овој школској години за нолагање нроФесорских испита: др. Петар ВукиКевиЛ, учитељ језика, из групе: математика и нацртна геометрија као главни и физика као сиоредни иредмст и немачки јсзик, са домаћим саставом „0 обвојнндима. кривих линија и иовршнна"; Петар Вслимировић, учитељ језика, из груне: латински језик с грчким, као главни и сриски језик као сиоредни ирсдмет и француски језик, с домаћнм саставом „1)е уЛа орегЈћивдие ТШ 1 Л уп" и „Зегоџтр" ; Шилан АранђсловиК, пређ. предавач, из групе: математика и нацртна геометрија као главни и механика као сиоредни иредмет и француски језик, с домаћим саставом „Главније особине линеарних диФерендијалних еквадија и методе за њихову интеграднју"; Јован ИвковиЛ, пређ. предавач, из групе: сриски језик са старословснским, и историјом сриске књижевности, уз кратак ирсглед сриске историје, као главни и.

француски језик као сиоредни ирсдмет, с домаћим саставом „Историја деклинадије и конгруендије бројних речи (и. нншегаПа) у срнском језику од XII. до краја XIV вска" ; Јован ДравиК, проФ. припрпвиик, нз груне : математика с нацртном гсометријом као главни и физика као сиорсдни иредмст и француски јсзик, с домаћим саставом „0 обвојнидама"; Љубомир ЖатиТг, иређ. нредавач, из груие: сриски језик са старословенским и историјом сриске књижевности, уз кратак тгрсглсд сриске историјс, као главни и француски језик као сиоредни иредмет, с домаћим саставом „Прономимална и сложена деклинадија у сриским листинама XII, XIII и XIV века"; Милан (ЈтокиЛ, нређ. нредавач, из групе: јсстаственица као главни и матсматика као саоредни ирсдмст и француски језик, с домаћим саставом „Циркулаторни прибор код човека"; и Милан КостиИ, професор. принравник, и.ч груне: оишта историја са сриском као главни и зсмљоиис као сиорсдни ирсдмст и француски јсзик, с домаћим саставом „Одиоси између Србије н Бугарске од XII до XV века". Од ових кандидата одустали су од даљега полагања иснита, у току исиита: Милан Аранђеловић и Јован Ивковић; није пуштеп на даље испите, ва основу члана 121. закона о средњим школама, Љубомир Матић; ноложили су исиит : Др. Петар Вукићеваћ, Петар Велимировић, Јован Дравнћ, Милан Стокић и Милан Косгић. * Народна Внблиотека. — У марту меседу ове године читано је у читаониди Пародне Пнблнотекс свега 984 књиге, листа н рукописа, и то : на страним језиднма 413, на срискоме 449, полнтичкнх листова раинјих Ј 'одииа 32 и старнх рукониса (Србуља) 90 ; у анрилу читано је 460 књига, листова н рукониса : на страним језидима 202, на срнскзме језику 182, старих рукониса (Србуља) 46, штамнарских првина 13, иолитичких листова 17. Издато је ван библиотеке у марту 446, н то: научних дела на страпим језидима 164, научних дела на српскоме језику 201; делазабавне садржине на еграним језидима 30, насрпском језику 51. У априлу је издато 332 дела : научних на страним језидима 206, на српскоме 104; дела забавне садржине на страним језидима 6, на срискоме 16. * Годишња Скупштина Учитељскога Удру жења. — Главни одбор Учитељскога УдрулЈења у седннди од 28 априла ове годнне одлучио је да се годишња скунштипа Учитељскога Удружења састане 2. августа ове године у Крагујевцу. * Тема за шеснаесту скупштину Учитељскога Удружења. — Главнн одбор Учитељскога Удружења одлучио је, да со на овогодишњој скуиштиии тога удружења расиравља тема Какав трсба да је школски надзорник ирема школи и учитељу. Сви који желе ову тему раснрављати ваља да се јаве Главноме Одбору одмах, а обрађену тему да му ношљу најдал,е до 1. јула. * Критичне студије о новијим срнсним нисцима. — Др. Љубомир Недић, ироФесор Велике Школе у ненснји, већ нознат и нризнат н са својих књижевних студија и одена, снрема читав низ студија о новнјим нашим писдима. Студија о Љубомиру II. Псна-