Просветни гласник

К 0 в ч довићу већ је готова и предата књижеаиоме одбору Матице Срнске и иримљена је за Летопис. * Змајева педесетогодишњица. — Ове године тмвршује се иедесет годнна певања Змаја Јована Јовановића. У Загребу, где сада Змај живи, образован је нарочити одбор, који има да се стара о ово.ј реткој нрослави српској. Књижевно одељење тога одбора било је раснисало стечај за Змајеву иоздравну несму. И ако је био доста кратак рок за предају иесама, онет је одбору стигло шеснаест песама, од којих је као најбоља одабрана Змајевка, песма даровитога и плоднога несника Стевана Бешевића-Петрова. Змајевка ће се послати свима српским композиторима, да ]'ој спреме мелодију. Најбоља комиозиција хонорисаће се са шесг дуката. Змајевка ће бити првн нут иевана о Змајевој прослави. * Мозоришаи Гласник. — Од првога маја почиње излазитн у Шаицу „Позоришни Гласиик", у коме ће се пратити кретање свих српских позоришних друштава, бележити све важније нозоришне новостн, изиосити имеиа свих срнских глумаца и глумица, који буду оболели или онеспособе за рад, те потребују материјалну номоћ својих другова. Поред тога Позоришни Гласиик доносиће драмске радове, а н друге белестристичне радове, ако су само нз глумачкога живота, или су из глумачкога нвра. У листу ће бити иарочита рубрика намењена поуци, на којој ће радити „наши опробани драмски ирваци". Позоришни Гласник нзлазиће свакога 1., 10., и 20. у месецу, и годишња му је цена за Србију шест /)инара. * Срнеки језик у словеиачким школаиа. Словенци су на своме иокрајинскоме сабору у .'1>убљани недавно донелн законодавну одлуку: дч се у свима словеиачким реалвама у Крањској поред словеначкога заведе п срнски језик као обавезан предмет. Овом законодавном одлуком српекн језнк и кн.ижевност иостаће још ближи браћи Словенцима, који су и до сада марљиво училн наш језик н редовно иратили нашу књижевност. * Најновији роман гроФа Лава Толстога. Прослављени руски фнлософ — приноведач гро® Лав Николајевић Толстој недавно је довршио роман Ускрснуће (Васкресеннје). Многи листови нудили су славноме нриноведачу грдне суме на име хонорара, само да им допусти, да могу прво штампати најновије дело н.егово, о коме се тако много писало и говорилб, пре но што је било и довршено. Толстој је уступио то право рускоме илуетрованоме књнжевноме листу Ниви. Онај број Ннве, у коме је почео излазитп овај роман Толстога, раснродат је у пола милиона примерака за један дан! Ускрснуће већ преводе готово иа све јевропеке језике и штампају га у одељцима, како излази у Ниви. Преводи се и на наш језик и излазн у Бранкову Колу. Књижарница „код Вука Ст. Караџића" у Ср. Карловцима одштампава овај нревод Ускрснућа у свешчицама, којима ће бити цеиа двадесет новчића.

е ж и ћ 287 БЕЛ.ЕШКЕ ИЗ НАУКЕ Утицај дифу :ше супчане светлости иа развиКе биљака. — Зна се, да се многе биљке нотпуно не развију и не цветају, кад су изложене директној сунчаној светлости бар за неколико дневних часова. Међу тим су Фотометријски опити ноказали, да разлика између интезитета директних сунчаних зракова и интепзнтета дифузие светлости (а то су раштркани и растурени светлоени зраци, које нам шаљу хранаве или неуглађене површине, и који нам номажу вндети иоједина тамна тела у нрироди) није тако велика, као што би ее могло замнслити; јор кад би то било, оида би горњи Факт био сасвим јасан, пошто се из фотоФизиологије зна, да еветлост на нараштај надземних биљкинпх органа дејствује у негативном смислу, тј. у колико јачина еветлости расте, у толико у биљке онада нараштај стабла и лишћа. Међу тим кад је сунце и на највећој висини (у кулминацији), хемијеки интензнтет директне светлоети једва да је два нут већи пего у дифузне светлости, а до сунчове елевације од 19°, иитензитет директно мањи је од интензитета дифузне светЛости. Бечки биолог, управо ботаничар, Визнер, који се је много бавио овим питањем, ноказао је да лишће и органи, који највише потребују светлости, у опште узимају пололгај управан на правац нај јаче дифузне светлости, што доказује, да је ова светлост веома важна за живот биљака. У најновије времо, он је константовао, да су биљке у толико изложеније директној' сунчаној свотлости, у колико се површина њихова станишта више приближује поларној нли алпиској грапици, у колико се дакле у нсто време снижава темнература околне средине. На нротив, он је запазио, да се у нашим иодиебљима биљке, које припадају саевим различним нородицама, као ИевеЛа о(1ога1а (из пор. КезеЉсеае), лепи човек или 1траНен8 Ва1запппа 1.. (из пор. Вакапппаееае), драгољуб или Тгорасо1ит тајив Т. (нз пор. Тгорасо1асеае) н 1ротоеа ригригоа (из иор. Сопуо1уи]асеае), — могу иотиуио развИјати на дифузној светлосгп. м. м. т. * ХермаФродитизам. — б. окт. 1897. г. ])г. НаћегЛа, проФ. судске медецине на бечком уннверзитету, представи својим слушаоцима иа клиници једиу сасвим ретку Форму хермаФродитизма, једну особу малог раста, с јако развијеиим брковима и брадом, с јасио обележеним мушким лицем, и која је просто целом сиољашњом иојавом, гласом и држањем, нравила утисак мушког; али с млечним жлездама. Особи је име /еПће А1нига, јужњак је од 33 год., нз Туннса, алн су јој Талијани родитељи, нормално развијени; мушкобаиа Аћатг нм је шеста. У једном заводу, где се васнитавала, није дуго остала. Аћа1га се удала у 15. год., дакле као сви јужњаци мало раније него код нас ; родила је једно дете, истина нормално развијено, али је одмах у скоро умрло; како се с мужем није леио слагала, у скоро су се и развели. Као девојка и суируга брижљнво се бријала, да не би на се привлачила нажњу. Ну како јој се досади то једиако чинити, реши се иустити браду да слободно расте и да иепрестано иоси мушке хаљине, што јој п