Просветни гласник

288

К 0 В Ч Е

талијанске власти нису бранило. И оиа се на иродстављање човека тако навикну, да нико у њену мушку природу и не сумн.аше, а нарочито због мушке „боје гласа". Нутујући ио Јовроии и Америци она се иоказпвала стручњацима ради студије, и у Бечу била је октобра 1897. год., где улидама такође не изазиваше никакву сумњу, да није мушко. * * * Ко год се мало више „задубио" у природу, у п.ен склои и закоие, нашао је, да су у њој како целина тако готово и све појединости леио уређене тако, да свему има места и разлога; алн ипак има у њој и неких иоједшшх ствари, где се мора на први мах иоверовати, да се и природа може кадшто, тако да кажем „заборавити", „пребацити", те да и њени неки нроизводи нспадну монструми (накараде и наказе). Међу такве природине необичне нроизводе спада хермафродитизам и међу људским индивидуама. Та „заборавност", разуме се, само у први мах изгледа вероватна, а кад се н ту ствар дубл>е иснита, свакако наће се и туна узрока и извосне законитости. И доиста тумачења о стварању и ових природиних „наказа" може, ко се ближе интересује, наћи у новијој науци ембриологији и то у њеном нарочитом, занимлдвом делу тератологији, где ће видети, да ни ту немамо посла с ноким ванприродностима и предсказивањима некоме какве велике несреће, као што нага прост свет мисли. N1. N1. Томи*>

НОВЕ КЊИГЕ И ДИСТОВИ ^"љиге Рилско приватно право. За потребу својих слушалаца нанисао Живко М. МилосављевиК, проФссор нрава на Вел. Школи. Књига I. Увод, историја, извори и монументи римског нрава, лично, статутско и породично право. Београд. Штампано у Државној Штампарији Краљевине Србије, 1899. Вел. 8° стр. 301. Ово је ирва књига великога дела нроФ. Ж. Милосављевића о приватноме римскоме ираву, иоје ће бити штамиано у четири књиге. Као што со и из натписа види, у овој јо књизи, нород увода, историја, извори и споменици римскога права, лнчно, статутско и породично право. Дело има за задатак: „да слушаоцима Римскога Нрава олакша студнју тога нредмета у школи, и да их тако припремљене упути на самосталан рад ваи школе. У њему су изнесени елемеитарни појмови о нојединим установама римског приватног права, које свакојако треба, даље развијати и допуњавати, ако се жели доћи до дубљег нознавања римског нрава и законодавства. Тога ради читалац се упућује при свакој установи како на текстове, тако и на стручну књижевност, у колико је свему томе могло бити места у делу ове врсте". * Питање о склопу Нелањине биограФије од СтеФана Првовепчанога. Прилог историји ' старе српске књижевности, написао Анд. Гавриловић. 8°, сгр. 09—92. (Из Гласа Срп. Краљевске Академије 1<У).

И у нашој књижевној исторпји (н старој и новијој) има још спорних питања, чијем нравилноме рошењу ваља да претходи низ научних испитивања. Једно од таквих нитања је и ово о склону Немањине биограФије од средњега му сина Стевана. Ово нитање спорно је не одавно. Знаменити књижевнн историци напш Јагић и Вуловић нроучавалп су и биограФију Немањину од Стевана н говорили су о томе књижевноме раду нрвовенчаиога краља нашега, али нису истнцали питање о склону Немањине биограФије од Стевана, налазећи, да је у у томе погледу све у своме реду. Тек је др. Ст. Станојевић изнео мшнљење, да ова биограФија „није једно дело, ни једнацелина, него да је једна компилација". А. Гавриловић овим својим нрилогом историји српске књижовности устаје противу Станојевићева тврђоња и износи доказе, којима хоће да утврдн мшпљење противно Станојевићеву: да је Немањина биограФија од Стевана једна целина, једно дело. Прилогом А. Гавриловића ово питање у нашој старој књшкевпој историји још није сасвим решепо, али је убрзано његово решењо, које ће на сваки начин испасти противу мншљења Станојевићова. * Трагови народног певања у XVI веку. Нанисао Анд. Гаврг (Л0ви/1. (Из 1'ласа Српске Краљевске Академије ГУ.) 8°, стр. 93—108. За врло кратко време ево од про®. А. Гавриловнћа добисмо и други прилог за нроучавање нашега народног песништва. У овоме нрилогу проФ, Гавриловић огледа донунити и објаснити номене Венедикта Курипешпћа о нашим народним песмама. Куринешић у своме путовању преко срискнх земал.а, 1630. године, помиње, како се у нашем народу пева о некоме Малкошићу ; субаши из Камон-града и о слузи војводе Радослава (Навловића). У овоме се прилогу хоћо да одреде личности, на које со односе помонп Курииешићевп. Са нрилично вероватноће утврђује се, да је Курипешићев Малкошић Малкоч-бег Османовић, који се у једноме лотонису иомнњо 1552. године као Санџак-бег у Ливну. За слугу војводе Радослава, кога су по Курипешићу певале нар. песме, нроФ. Гавриловић упућује, и ако доста слободним закључивањем, на омиљенога јунака наших народних певача — Дели-Радивоја. * Иокрет Срба у околини Клиса 1603. По до сад необјавл^еним документима написаос/ов. II. ТомиИ. (Из Гласа Сриске Краљевске Академије БУ), стр. 109 до 125. У овој раснравици приказује се један од покрета нашега народа крајем шеснаестога и ночетком седамнаестога века, у којима се огледа тежња нашега народа, да се ослободи робовања туђиву н да себи и својима крвљу слободу искупи. Овај народни нокрет мален је и но обиму, који је захватио у народу, и но последицама, али је значајан, као и сви други покретп нашега народа за ослобођење, јер су сви они само иретече великоме покрету нашега народа у иочетку овога века. Овај иокрет у околини клиској изазвао јо неносредно својом непромншљеном и грубом радњом