Просветни гласник

к о в ч

К Ж II 'II

289

гршмзкљиви Санџак-бог клиски Мсхмод, а номагало му је и ондашље опште веровање о немогућности даљега опстанка турске владавине у Јеврони. Нерасположење кнезова 110 млетачким градовима у Далмацији ирема устаику и пЈ )омева Саиџак-бега учинилн су, те је покрет доста брзо утишан без већих непосредних иоследида. * Геологија за више разреде средњих школа. Са оликама и једном геолошком картом Краљевино Србије. Написао проФ. Л. (ЈтанојевиИ. Београд. Издање књижаре Нелимира Валожића, 1899. Штампарија Д. Димитријевића. ' 8°, стр. 110. ГеологИја, како но занимљивости предмета тако и ио везама са миогим другим научиим гранама, заузима међу природњачким списима једио од нрннх места. И у школи је оиа један од вајзп,нимљивијих предмета, само што је немање иодеснога уџбеника до сада знатно одмагало настави овога предмета у иас. Ово јо први уџбеник за геологију, нарочито спремљен за ученике наших средњих школа, и њим је нроФ. Стаиојевић учпипо лепу услугу и наставницима овога предмета у средњим школама и учеиидима. Књига је израђена марљиво и прегледно, украшена је и многим сликама, те ће добро доћи и као поучиа читанка и многима ван средње школе, који се буду ииторесовали историјом наше земље и позпавањем земљишта и минералнога блага наше домовине. Једииа је замерка овој вњизи и сувише велика дена — седам штамнаних табака за два динара! Али ово се на свакн начин објашњава оном оиштом скупоћом школских књига у нас. * Иознавање домовине с иарочитим ногледом на читање карата. Од Крсте Јонића, учитеља. Лесковад. Штампарија Ж. Д. Обреновића, 1899., 8°, стр. 66. У овој корисној књижици износи се значај географске наставе у основној школи и приказује се метода, по којој треба уиућивати деду у ирвим знањима из геогра.Фије. Књижица има оншти и посебни део. У општем делу се говори о задатку наставе у нознавању домовине и о грађи и методу, а у иосебноме: о Стварању првих појмова из геоограФије, плану места у коме је школа и карта околине у којој је школа. У додатку су објашњења геограФских основних иојмова из Физичке и иолитичке геограФије. * Наше основне школе, од Б. Т. НедиЛа. Одштамнано из „Трговинског Гласника". Београд. Штампарија Д. Димитријевића, 1899. 8°, стр. 29. Чданак, који је у ово.ј књижиди одштампан из овогодишњега Трг. Гласника, сиремљен је за штампу још 1887. години. У њему се износе пишчеви иогледи на ондашње уређење наших основних школа, које је Јкивело све до нре иенуну годину дана. Карактеристично јо мишљење иишчево о народним школама, које ваља да одмене пређ. осн. школе, са којима оп није задовољан, а које је већ осудило и законодавно тело, замонивши их народним школама. Не водећи ни мало рачуна о новоме закону о народним школама, нисац овога чланка

тражи да се народне школе овако уреде : да школска година траје од новембра до априла, да се у школу ::римају дечаци од 12—17 година. „Женска деда, за сад, нек се задовољо са васпатањем својих родитеља". Учитеље у почетку да поставља министар народне привреде у еноразуму с мииистром просвете, „а доцније ће све нрећи у руке г. министра народнс иривреде", јер учитељи треба да су најјачи у економији а иисменост и остале пропиене и сувремоне педагошке вештино да им је споредније! Иисад овога чланка и сДм је, и ако нрилично давно, радио као наставник у основној школи. Доиста, карактериетнчио! * Срнско оро. Гечи М. В. ЂесслиновиКа, композидија Зар. Р. ШиовиКа. 1°, стр. 11. Све л>убитеље лопе ерпске несме зарадоваће иојава овс иеобично леие композиције Беселииовићеве песме „Срнско оро". Чисто српска мелодија ово иесме до сада је била иоглавито позиата само носетпоцима копцерата и забавиих вечера, на којнма је узимала учешће светосавска вечерња школа, у којој предаје иевање композитор ове мелодије. Да нродре у све срнске крајеве било је тешко, јер је то могло бити само преписима композиције. Сад је ево прилика, да со „Српско оро" чује у свима сриским крајевима, те да могу у њему уживати и онн, који ипсу имали прилико да га чују од ученика еветосавске вечерње школе. Композидија је посвеКепе је Друштву св. Саве, Техничка израда композиције је и чиста и укусиа. * Сељаче. Нрви низ дечијих (дечјих?) ноука. Нанисали Никола А. ЈовановиИ, учитељ и Драг. Н. ЛаачевиК, окоиом. Веоград. Парна радикална штамиарија, 1899. 16°, стр. 36. Ово јо једна од књижица, које се иојављују крајем школске годиие, а намењују се за поклањање бољим ученицима народних школа о годишњим исиитима. Може се рећи, да својом садржином није међу иоследњима. У њој је двадесет доста срећно обрађених поука, причица и песама. Већина их јо из нољопривреде, и то чини, те ће се ова књижица моћи врло корисно да употреби за иоклањање ученицима ио сеоскнм школама. Само јс бар овога ради ваљало иоклонити већу пажњу техничкој изради књижице, и помоћу сличица учинити ггоуке још нрпстуиачнијама деци. * Рамазанске вечери. Приповијетке Бракислава Г Ј.>. Нушића. Издање и штампа прво српске пггамнарије Гисте Ј. Савића и др. Сарајево 1898. Изашле су 9. и 10. свеска Гамазанских всчера, и тиме је завршена нрва књига „Срнсвс забавио-поучне библиотеве", коју је почела издавати нрвД срнска штампаријау Сарајеву. У Гамазанским вечерима јо десет слика и омањих ириповедака нз пера Вранислава 'Б. Нушића. У свима се црта живог Мухамеданаца, тако пуп интереса за нас. Повезаној књизи у леним илатненим корицама цена јо три динара.