Просветни гласник

2!)0

к о п ч

к ж и %

Најлепши пар. Сличида из занатлијскога живота, Написао Мих. СретсновиК. Издање „Струч. Обућ. Друштва". Београд. ИГтампарија Свет. Николића, 1898. 16°, стр. 30. Радишу Руменичића, кад је овај дететом дошао из села у варош да иотражи какав посао, задеси на улици мајстор Митар и узе га себи, да га паучп своме обућарскоме занату. Радиша је ваљан у свему, те га заволеше сви у кући Митровој : и Митар и његова жена Јела, па наравио и кћи му Видосава. И Радиша се загледао у Видосаву. Митар н Јела већ наменили своју јединицу вредноме Радиши, али овај ништа о томе не зна. Једнога дана дође мајстор Митар весео у радиопицу и нареди Радиши да скроји женске цинеле и да их он и изради, али „да ове ципеле буду најлепши пар" који јс Радиша у сгању израдити. Радишаје учиипо ио мајсторовој жељп и изради „нпјлепнш нар". Кад је то било готово, Митар нар.оди Радиши да одо и обуче свечано рухо, пг онда с Радпшом, попом и нрвим мајсторима н трговцима из места оде нраво својој кући, где, паравно на. велико изненађење Радишино, објави како своју ћер Видосаву даје за Рлдишу, који тада сазна да је и најлеиши пар радио за Видосаву. Да би ваља да било још внше неприродности, баш у тај мах устаје нона и носле крагкога времена враћа се са „Српским Новинама", из којих објављује, да се Радиша позива да прими богато наслеђе сво.јнх умрлих родитеља!! Раднша је иостао од једном богат чо век, али није напуштао заната, већје остао ваљан мајстор, и мајстор Митар је већ после годпну дана, ио већ утврђеноме обичају наших приповедача, добио унуче. * Ко ће као Бог. Слика из рабаџијског живота у Србији. Написао К, Т. А., учитељ. Београд. Штамнарија Св. Николића, 1899. 8°, стр. 40. Макевија је много година привређивао себи и својима, превозећи на својим колима разиу трговачку робу. И ако рабаџијски посао није ни мало завидан, опет је Макевија био задовољан и годииама рабаџијао и ништа му се није особито десило. Али што му се толико пута није десило, деси се једном : украдоше му с кола чнтаву балу намука. Крађу је извршио неки Миливоје, коме јо већи доо ове књнжицо и посвећен. Милпвоја су ухватили за ову крађу и одвели пред суд. Из ово слико не видимо како је код суда нрошао, али нам се казује, да га је стигла Вожја правда. Једном ириликом окиде се случајно у близини Миливојевој нека нушка и тане ногоди Миливоја у трбух, те је тако главом платио, наравно за почпњене крађе. — Ова је кратка садржина ове слике „из рабаџијскога живота". Слика је врло слаба. Новеигго је обрађона. Св,м догађај није ни мало иодесаи да буде иредмот књижевноме нослу. И ми у истини морамо зажалити, што су тро.јица београдских трговаца помогли, да ова слаба слика буде штампана. Да њих није било, ако је веровати краткоме предговору, ова књижица не би угледала света: имали бисмо једнога учитеља приповедача мање и наша библнографија не би забележила и слику

из рабаџијскога живота, а и јодно и друго не би било од штете. * Жича, религиозно морални и прнвредии календар за народ и свештенство. оа годину 1899. Год. II. Уредили: Дим. К. МихајловиК, свештеник и редован члан Српског Пољонривродног Друштва и Драгутин ДимитријевиК, ђакон. Београд. Шгамнарија код „Иросвеге" 1898. 8°, стр. 119. Готов је, и ако доста касно, религиозно морални и нривредни календар Жича за ову годнну. Календар је лепо уређен. У њему су, носле календарскога дела, ови ирилози: Инокентије ррхиепископ београдски и митрополит сриски; Сриски језик и народност и сриски свештеници; 0 верн ; Плод хришћанске љубави ; Породичне врлине; Нреосвећени епискои нишки г. Ннканор; Значај крста за хришћане; Преосвећени епискон жички г. Сава; Кратке Хрнстово поуке за сваког хришћанина ; Нробране срнске пословице; Оснивајте земљорадничке задруге ; 0 разним иодлогама за калемљење воћа, од др. Г Б. Р —ћа; 0 каламљењу лозе, од Ђаковчића; 0 ђубрењу градине и снрављању буњишта, од др. Г Б. Р—ћа; Вотњи сокови и ликери, од Благ. Д. Т.; Практичне наномено при ројидби пчела; о засађивању друмова, од др. Т>. Р-ћа; Зелен младожења, од нон-Јове из Крн.ева ; Упуство за склапање рачуна манастирских и црквенпх, од Влад. Поповића, судије дух. суда; Белешке ; Два расписа епискоиа ниптког. * Задруге у Иемачкој. Наиисао Др. М..М. ПоаовиК, начелник министарства нар. Привреде. Издање министарства нар. нривреде. Београд. Штамнано у Државиој ПГгамиарији Краљевине Србије, 1899. 8", стр. 233. Писац ове књиго у мају месепу ир. г. ироиутовао је Немачку ради проучавања тамошњих земљорадничких и занатских задруга, и ресултат тих нроучавања нзноси се у овој књизи. Овде ,је изЛожена историја ових задруга, у Номачкој ; изнети суузроци, који су неносредио изазвали оснивање њихово; оцртана је њпхова унутрашња организација; представљена је њихова делатност; нриказан је ноложај државе наснрам н.их; изнето је данашњо сгање ових задруга, с пишчевим погледима за задруго ове врсте. Књига је марљиво израђеиа и она ће у истини нриномоћн, „да се задругарски дух, шго већ снажно почиње продирати у наш привредни живот, још јаче нотномогнс; да со нонеки недостатак у организацији наших задруга ма у колико допуни и исправи". Књпга је штамнана као издање министарства народне привреде, о трошку државне класне лутрије. * Еако се оснива Зелљорадничка Задруга Ј Упутство Унраве Главнога Савеза Срп. Земљорад. Задруга. Број 1. Штампано у Штамнарији Краљевине Србије, 1899. 8°, стр. 58. У овој корисној књижици, која се ево јавља већ у трећем издању, износе се детаљна упутства како