Просветни гласник

К 0 в ч

е ж и ђ

291

треба иостунати и нгга све треба радити при оснивању Земљорадничких Задруга у нас. Препоручујемо је учитељима народних школа. * Кратко упутство за орезнвање винограда, нодигнутих калемљеном лозом. Са 31 сликом у тексту. Израдио К. Д. Г. Прештамнано из „Тежака" са нзвесним нзменама и доиунама. Београд. Штампано у Државној Штампарији Ераљевине Србије, 1899. 8°, стр. 27. Ово унутство штампано је, нешто скраћено, прво у овогодишњем Тежаку. Њиме се упућују нанш иољопривредници, како ваља да иоступају при обрезивању винограда, подигнутих калемљеном лозом. * Каталог српских кн.ига, за 1899. год. Издала Срнска Краљ. Дворска Књижара Мнте Стајића у Београду. Штаммарија код „Просвете" —• С. Хоровица, Београд, 1899. 8°, стр. 206. Развијање књижарске трговнне у нас и нагло јачање наше књижевности изазвали су овај најновији каталог срнских књига књижарнице Мите Стајића. Каталог је ирилично потпун, нотпунији оа, од свих досадашњих књижарских каталога у нас, и ради лакше употребе подељен је ирема струкама; прво су уџбеници за основне и грађанске школе, за средње и више и Велику Школу, па се онда ређају књнге овако пе струкама подељене: речници, (мапе и глобови), црквена књижевност, педагогија и философије, филологија и нсторија књижевности, историја и биограФија, географија и егнографија, ириродне науке, лекарска књижевност, државо-правна књижевпост, привредно-трговачкофинансијска књнжевност, правила и пропнси дирекције срп. држав. железница, статистика, во.јна књижевност, песништво, лена проза (оригинална и преведена), позоришна дела, књиге за младеж, разно, сниси Вука Стеф. Караџића, повремени списи, „Српска Књижевна Задруга", „Књиге за народ", „Народна Библиотека", „Отаџбина",учила, часониси и лисгови и музикалије. На крају је регистар, уређен по имену писаца. У овоме каталогу има и једна новина за нашу библиограФију. На име, по њему је изашло 75 књпга првог одељења Гласника Српскога Ученога Друштва, дакле и 58. и 74. књнга, што је до сада било непознато свима, који се баве сриском књпгом! * Сиисак књига и рукоииса у Библиотеци Матице Српске. Штампарија Српске Књижаре Браће М. Поповнћа у Новоме Саду, 1899. 8°, стр. 385. Управа Матице Српске штампала је списак књига и рукописа," којн се находе у њеној књижници. У овоме је списку нреко шест хиљада књига на српскоме и другим језицима. За нас су од највећега интереса књиге аа српскоме језику, међу којима их пма и врло ретких. Само је зажалити, што у овоме броју нису опет заступљене многе и многе српске књиге, које по својој књижевној вредносги ваља да су у тако велнкој књижници као пгго је књижница Матице Српска. Идеална би нросвктни гласпик 1899. г.

жеља била, да у тој књижници буду све бар новије српске књиге, али кад те већ не може бити, нрема средствима, која су иотребне за одржање .једне такве књижнице, оно бар у њој ваља да су све књпге трајније књижевне вредности, те да у истини „Матица Српека може сваког странца увести у библиотеку, па да се не постиди". Списак је уређен по иисцима, који су опет уређени азбучним редом ио језнцима. на којима су књиге. Напред су књиге на српскоме језику, на рускоме, иа редом: бугарскоме (ћирилицом), грчкоме, хрватскоме ('?), осгалим словенским језицима, мађарскоме, немачком, другим страним језицима и на латинскоме језику. Снисак но струкама, који је тако потребан и за мање кндакнице но што је Матичина, „није се могао штампати, — вели се у у предговору, што су књиге Магичине врло различите: има их, које но садрзкшш могу ући у једну а и у две и три струке а има их и таких, да им не можеш струку строго ни одредити"?!!

^истови Босанска Вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Власник и уредник Никола Т. КашиковипСарајлија. Изишли су уједно бројеви 5. н 6 са овом садржином: песме: Авала н на Авали, од Јелене; Облаци, од Јакова Р. Шантића; приповетке: Нијесам крива, од Милоша Цветића; Бајадера, од Ник. Д. Илића; Луди Арса, од Мих. Милановића; поука: српско-православни св.-успенски манастир Режевић у Паштровићима у Боцп Которској, од Д. Миковића; св. Саво у нар. предању, од Н. Томића, Вл. Ћоровића, Ј. Мандића и Ст. Ђоровића; Српске нар. умотворине; Листак. * Бранково Коло за забаву, поуку и књижевност. Власник и уредник Паја Шарковић Адамов. У априлу изађоше 13., 14., 15. и 16. број са овом садржином: Кнез Градоја од Орлова града, приповетка из времена боја на Косову, од Чеде Мијатовића; Вече, песма М. Радовића; Пред Косовом, белешке из доба 1874—1878 године, од Зар. Р. Поповића; Сјећање на илитвичка језера, несма А. Д.; Једподворац Овсјаников, приноветка И. С. Тургењева; Повратак, песма Мпл. Ј.; ***, песма од Драгослава; Васкресеније, роман гроФа Лава Н. Толстога; Голгота, песма Мил. Ј.; Змајевка, у славу педесетогодшпњице књшкевног рада Змаја Јована Јовановића, иесма Стевана Бешевића-Петрова; Звоно, несма Шилерова, ирепевао | Ник. Косановић, свештеник; Хрватска књнжевност у 1898., од Ивана Марковића; 0 Арсенију IV Јовановићу Шакабенти, лекцнје из историје карловачке митрополије, од нроФ. Милутина Јакшнћа; Ловачкн обичаји у Срба, питања за прикупљање градива о ловачким обичајима у Срба; Из автобиограФије д-ра Јована Суботића: Делање у журналистици ; Ковчежић: Књижевни прикази, Књшкевне белешке, Просветнн и друштвени гласник, Белешке о уметностп, Позориште, Чнтуља. ' 37