Просветни гласник

нлука ii настава

309

поуку у ручпом раду као и мушкарци, а тога већ по би било код наставо заттатске. Сем тога учити дсцу каквом занату значп упућивати нх да се томо иослу после и одаду. А школа већ нема права иа то. Сиецијалне заиатске школе су изврсни начини за васпитање оних којн мнсле да се одају занатским пословима, али оне не улазе у систем општих народних школа. в. Ручни се рад пе иочињо довољно рапо у школама. А њега треба да буде још у основним школама из ових разлога: прво, шта су тоједине школе у којима сва деца могу добптп ту наставу, јер врло би мали проценат био деце, која би походпла какве нарочите школе за ручнп рад, баш кад би се оие и засновале; друго, што су прстп за ручни рад најгипкији у раним детињим годинама, и треће, што се за време основног школовања вежбањем руку на нословима материјалним умне моћи развнјају најбрже и најскладније. 7. Греши ко напушта морално васпитање у школи. — И моралпа се природа наша може дисцинлиновати; и духовни се погледи наши могу изоштрити, оснажпти, ојачати. Наша моћ да владамо својим склоностима све је јача што год чешће успевамо да себе савладамо. Велика је то погрешка развијати у човека Физичну и умну снагу а не побринути се да је он на добро и уиотреби. Грех је увеличавати човекову одговорпост а пе појачавати у исто доба и његову моралну снагу. Ако се деца умно н физички правилно развијају, онда су ту одиста већ и у.слови за њихов морални развнтак; али ипак морално узднзање наше не мора бити иеизбежпа последица нашег физнчког и умног снажења. Самим тпм што људи иостају паметнији, нити се злочинства сузбпјају, нити се општи морал уздиже. Само онда кад људи не буду радили оно што знају да није право, п морал ће се узднћи и зло ће се смањити. Али с тога ваља и васпитавати моралну природу човечју и то почети врло рано. А отуда и лежи велика одговорност на школи, јср она може много да учини за развијање и уздизање моралне снаге човекове, која је најпоузданије сродство да се човеку помогне у његовој узвишеној тежњи да се Богу лриближи. Доте је већ приличиоморално или и неморално упућено, пренегошто је дошло до доба када се у школу нолазн. И учитељ сад треба да отиочне да руши оно што код детета не ваља, а да појачава опо мало добра што га код њега нађе. Каквпм Формалним поукама о моралу учитељ ће учинити мало добра, а може врло много штете. Наше речи и савети могу нешто и вредитн код деце ; наш рад, иаш иример ће иматн иа њих

много јачег утицаја; али опо што оиа сама буду радила, вредпће за стварање њихова моралнога карактера хнљаду иута више ного све оно*што смо нм ми говорили илн што смо мн радплн. Јер оно пгго ми говоримо илп радимо утиче у самој ствари па њих само онолпко у колико она то приме као побуде за своју властиту радњу. У моралном васпптању дечјем пајвећа је дужпост учитељева да пази да све што његови ученици раде, раде увек онако како то треба да буде. Он мора пазити на најмање и иајобичније сптнице њпхова посла и да ли их они врше по његову плапу, опако исто као што мотри врше лн друге дужности, одређено им посебице или по разредима. Никакав посао, па ма како био пезнатан, дете иеће урадити док се најпро не одлучи на то да га учини. А оно се у сваком случају мора одлучити илп да га урадн опако како треба, према томе како га оно схвата, или како пе треба. И колико се год пута дете одлучи да посао уради како треба, његова воља н његова савест одржале су иобеду ; а кад год се пак одлучи да ради оно и онако, како и само мнсли да не треба да ради а уради, тада су п његова воља и његова савест претрпеле поразу. А свака победа јача вољу п савест а свака их пораза слаби. Неколнко пораза, па ма то било и у еитницама, могу вољу и савсст детињу толико ослабити да оно изгуби над собом своју моћ владања. И кад су у кога детета моћ и савест ослабиле до ове мере, онда у њему пема већ више грађе из које се моасе начинити човек. У школи мора бити јодан општи закоп који ће гласити: „Сваки мора радити само онако како треба да се ради". Према том закону учитељ има две дужности: треба да да ученицима јасан и одређен иојам о томе шта су и какве су њихове различне школске дужности, и друго, да мотрн да их они тачно и до ситница врше. Школски ће се закон вршити ако се врши воља учитељева, јер је то моћ која треба да унравља вољом ученичком. А воља детиња се брзо и радо покорава каквој вишој и јачој вољи. Али ипак треба, што је могућпо раипје, дете упућивати да се само, свесно и самостално, одлучује да нз својих властитих нобуда ради онако како треба. А ове се одлуке мораЈу тицати само оних дулшостп које деца треба одмах и да врше. И ово је врло важно. Веома је онасно нокренути чиста осећања п лепе мисли дечје за дужности које њима нису јаспе или које ће они вршити тек доцније; а ово се често чини по школама. Природни ток нашег моралног карактера има ова четири ступња: осећање, мисао, одлука и дело. Без четвртог не вредо ни ирва трн