Просветни гласник

308

НАУКА II

2. то је пут којим остварујемо највећи део иапшх замисли; 3. пзрадом материјалппх предмета дечје пнтелектуалне моћи уздижу се до иуне радљивости. Мало је родитеља који су посматрали своју децу а да нису код њих запазили двојаке ириродне склоиости: да хоће да кваре и да праве. Оба су им ова пагона дата у доброј намери, први: да расклапањем, истраживањем могу што иаучити, и други, да знање што су га овако стекли могу и ирммепнти, градећи и преправљајућн разве ствари. У оба ова случаја дете треба да вежба своје руко да би могло остварити своје мисли. А његове руке треба да води само његова памет. И да би ово н било, дете треба да прође цео круг извођења своје замисли: треба да посматра, да смисли, да се одлучи и да извршп. Неки педагози препоручују да се у деце развија једна по једна од ових способиости, које се заједничким имепом називају ду гаевиим моћима нашим, па утврђују и време када коју треба развијати, т.ј. када треба децу учитп да посматрају, када да упоређују а кад да смишљају. Али цео круг они и не довршују; оно смишљено васпитавање воље, тога најглавннјег дела умнога васнитавања, они остављају сасвим случају. Међутпм дете не расте с овако нодељеним умнпм способностима, оно у свакој могућној прилици пређе цео тај круг умпога развијања. Нема сумње да од од детињег узраста и развијеностн завнси и начин како оно прелази ноједчие делове тога процеса, али се ипак опо задовољава тек онда, када своју мисао развије у читав план н извргаи је. И чешће понављање овога, овако потпуног ироцеса, развија и снажи све детиње умне моћи, И дух се, као и тело, снажн непрестаним вежбањима. Али то не бива увек и само апстракцијама, нсго употребом реалних предмета, самих ствари, и ово треба нродужитн још за дуго погато дете пође у школу. Ово је н била главна мисао Фребелова у засннвању дечјих забавишта, чије почетке ручнога пословања треба у основној школи продужити као наставу ручнога рада. Наставу ручнога рада нарочито треба пеговати у поподељеним школама. Јер једна од највећих тешкоћа у овим школама јесте пмати добар распоред, којп треба да јо такав да док учитељ ради с једним ученнцима да му други не седе на својим местима беспослени. Често ћете чути каквог малишана, да вам на питање: „шта си радио данас у гаколи, те писи раније изишао ?" одговори : „па нигата, седео сам мирно у гаколи док се нисмо сви пустнлп". За опе хиљаде беспослене дечице по школама, мушкараца и девојчнца, која со ова-

ким нерадом просто навикавају на лепост да ее то после никаквим нодстицањима не да поправити, био би нрави благослов допустити им да један део свога времена употребе на који од ових иослова: а. да што раде у дечј им забавиштима; б. да што гаију, плету, крпе и т. д. ; в. да што режу, буше. илп раде ма какав носао који не гради ларму; г. да нлету сламне ствари; д. да плету рогожине, шегаире птд. од траве, рогоза итд.; I). да што моделишу од влажне иловаче нтд. Учитељ треба да се постара да градиво не буде скуио и да израђене ствари буду или за какву употребу или за украс. При изради ствари децн треба оставити иупу слободу у смишљању новпна, како у погледу оригиналних творевипа тако и у нримени саме грађе. У првим разредима требало би да мушкарци н девојчице раде исте нослове. Овако радећи постићи ћо се много добро: снречиће се беснослнчење а с овим и многи неред у школи, удариће се најбоља основа за занатску способност дечју, вежбајући им руку, и деца ће се паучити да за свакидашње потребе употребљавају грађу која се обично пушта да пропада. Али најбоље васпитне послодице од овога посла бићејачи развитак моћн и иродуктивне радљивости човекове. Тамо иак где ручног рада има по школама, чпне се обично ове грешке: а. настава ручног рада даје се обично само женској деци; шивење иплетење јеједини посао, којп је сада нешто јаче раширен но гаколама. И овоме се поучавају само девојчице, али не с тога што се рад сматра као средство за умно и моралпо развијање њихово, не с тога гато је то потребно ради вежбања њихових руку, него с тога да науче један посао који ће им доциије у животу, као женама, требати. И овде је учињена грегака у томе гато су васпитачи скренулн своју пажњу иа зиање а не на само дете. Дечацима је настава ручнога рада толико исто потребна колико и девојчицама, било да се гледа на корист од тога посла било на његов утицај на умни развитак дечји. Јогп девојчице добивају наставу ручнога рада и у кући, и много вигае него дечаци, па гакола ипак запемарује мугакарце у овом поглоду. Обично се каже: „нрсти су у дечака све сами палцг". А и његови прсти треба да буду онако гники и за носао спремни као што су девојачкп, а и били би кад би се само вежбали. б. Покушавало се да се у школу унесу занати. И ово је грешка, јер и девојчице имају права па