Просветни гласник

т1аука и наотава

307

развитак његових ученика иде упоредо и хармониски с њиховим умиим напредовањем. За време гимнастичких вежбања, различпи делови детињега тела морају да се покоравају његовој вољи. Учитељева воља, исказана у гимиастичкој коланди, изазива и детињу вољу и претвара је у радњу, у покрет, али самим тим покретима детињега тела влада његов властити дух. Лепо и усиравно држање тела, које деца стеку подесиим гимнастичким вежбањима када се она у школи редовпо врше, иостапе додиије њихова стална навика и тело одговара хармониски унутрашњим осећањима и мислима човечјим. 9. Телесна вежбања су најбоље средство да се у дсце развија сиажна и одређена стварачка делатиост. Наша стварачка моћ, тај најважиији део наше интелектуалне природе, зависи од тога да ли иаша воља ирелази у делање. Ако одлучна и јасна воља постане човековом природом, његовом навиком, онда је у њега појачана моћ да ради на добро људско више него икоја друга коју је настаииик могао у њему развити. Гимнастичка вежбања, када се врше како треба, помажу да се ова навика воље јавља у дваправца: воља, се претвара у одлучпу и снажну радљивост, изазивајући сназкпе и одређене телесно покрете, н на другој страни, смишљена Физичка радња утиче на вољу те и њу од својс страпе чини јасном и одређеном. С тога учитељ, којндоиушта да му ученици врше гимнастичка вежбања без реда п плана, и ствара код њих растројеност и неодређеност. 10. Телесна вежбања чине велике услуге учитељу у одржавању реда. Неред долази од енергије рђаво упућене. Енергије треба да буде, и учитељева је дужност да јој нађе правилне одушке а не да је сузбија. Алн нн ова одушка не треба да остане бескорисна по децу; отуда треба извући за њих какву добит. Сваки потрошак енергије може да се унотреби па повећање снаге човечје, а онај сувишак дечје еиергије не може се ни на што боље употребити него на телссна вежбања. Трошећи је на ово ми ћемо сиречити да се она не утроши на што неунутно, а у исто доба унапређујемо здравље, издржљивост и лепоту дечјега тела. 11. Телесна вежбања јачају моралну природу дечју. Дете којо иде погурено, оборене главе, које се креће као сапето, биће боље и морално п пнтелектуалио ако се навикпе да стоји ираво, чврсто и леио, да колена исправп, да главу подигне, да се испрси и да гледа ираво у очи свом учитсљу. Опшге је признато да се с човековом моралном нрпродом мсња и физички изглед његовог лица. У ношто мањој мери ово вреди и за његово читаво тело.

Алп може да буде н обрнуто: као нгго морална прнрода човечја утиче на тело тако и тедо до неке мере утиче на моралну природу човекову. Оно велико, експапзивно ширење руку, као израз нашега осећања слободе, чини да нам јс и само то осећање дубље и .јаче. Наша бн духовна природа добивала све више маха што би се више ослобађала своје телесне стеге; н с тога што год нам је тело развијеније и дисциплииованнје свс су бољи условн и за развијање наше духовне снаге. Сеоски учитељи обично занемарују гимнастичка вежбања, и то правдају тиме што, веле, сооска деца имају и без тога довољно физичког кретања. Алн опи заборављају да сиажење тела није једнна добит и једини циљ телесних вежбања. Иогледајте само на добро извежбану децу, када, ностројена у редове, стоје у школском дворишту, спремна да уђу у школу. Ту је стотина дечака, све мушка погледа, чврста става а гипка покре/га. А видећете рецимо, једиога, међу њима, како се иогрбио, како му јс цело држање тромо и млитаво. Он је истина крепак ијак али је то снага што ју је добио радећи мотиком и вилама. Почпете ли учитељу замерати што му се ученик тако држи, он ће вам одговорити: „Немојте се подсмевати Томи, он је јачи него ма који његов другар у оним редовима". То може бити, али ту учитељ нема никаквих заслуга за његову снагу, а међутим заслужује оштар нрекор игго је пустио да му ученик расте крива тела и ружпа хода. Баш код сеоске деце, више него код друге, треба пазити иа правилна гимнастичка вежбања која собом доносе користи Физичке, умие и моралне. Неки се опет учитељи туже да немају времепа за гимнастику. Ови треба да се сете овога двога: а. чешћим гимнастичким вежбањима добива се у времепу, јер се поправља дисциплина и слаби се раздражљивост ученика и учитеља; б. ни једном ученику не треба ни допустити да ради свих шездесет минута у сату. Јер неће му бити могућно да, радећи тако, издржи нет шест сати дневно, а било би по њега веома штетно баш кад би и могао издржати. Ако ученици 50 минута унотребе на умни рад а десет на телесна всжбања стећп ће и више зиања н бићс телесно развијенија, боље раснолоагени, и имаће више умне снаге него ако их будемо гонили да иосао раде по читав сат. 6. Греши ко занемарује ручни рад у првим разредима. — Руку треба вежбати из три разлога: 1. то је главни начин којим се људски род одржава;

.