Просветни гласник

306

НЛУКЛ И ПАСТЛВЛ

дити да у својих учеиика развије и вољу и снагу да своју зиање уиотробе у ооа ова правца, јер треба да има на уму да нам знање ваља одмах и применити чим га стечемо, и да нам истина никад није тако јасна као онда кад се сами њом иослужимо. Истина треба да некако постане један део нас самих, и да се утка у наш живот и наш рад. Некадашње „задавање" замењено је „нредавањем" ; после се опазпдо да је предавање недовољно и ношло се напред, те је учитељима у настави цостадо водиљом правпло: л учи, посматрајући"; за тим су бољи наставници и ово нанустиди и замениди још бољим начелом: „учи радећи". Па и ово се може поправити те да гдавно начедо наставе буде: „развијај радећи". Јер носде свега што смо читали, што смо чули и видели, ми смо управо оно што смо сами урадшш. За умно образовање својих ученика наставник је своју дужност савесно испунио тек онда ако им је разум обогатио знањем и ако их је упутио да знање и сами стичу, ако им је развио њихову природну жудњу за знањем и ако им је развио вољу и снагу да своје знање и употребе, онолико кодико су они за то лично способни. 5. Греши ко занемарује физички развитак својих ученика. — У гомили дечјих сила, њихова Физичка природа је знаменит, веома знаменит део. Дечје телесне силе треба тако исто систематски развијати као и духовие. Васколики напредак људскога рода у првом реду зависи од човечјег физичког развитка. Људи ће бити и умно већи и морално бољи ако буду тедом здрави. Истипа да дете један део свога физнчког развијања треба да добије ван шкоде, али то не ослобођава учитеља од дужности да се и он побрине за физички развитак својих ученика. Јер исто је тако истина да со и умно образовање добива и ван шкоде (и то више него у школи), на то ипак не разрешава школу од дужности да се и она побрине за умно васгштање својих питомаца. Данас се већ свуда призваје да је врло вадшо да се деца школују под повољним физичким нридикама. Води се, а н треба да се води, брига о томе да су учионице лено осветљене, да је грејање, клупе, проветравање и све друго као што треба. Ади све то још није довољно. Ученици имају право на нравилно физнчко развијање, на брижљиво иробрана Физичка вежбања 1 ) из ових разлога: ') Под гимиастичким вежбањима треба увек разумети та.ква тедеспа вежбања која телу не дају само снагу, иего гиикост, сраамериост и деноту тела, не дакле акробатску гимнастику него т. зв. калистенску. Прев.

1. што је одмор преко потребан после умора који долази од дугог учења и седења иа једпом месту; 2. што је потребно да крвоток буде слободаи и да струји кроза све делове детиња тела, те да се спреми иагомидавање крви у мозгу, што бива увек посде учења; 3. што треба проширитн грудни кош те тако појачати илућа и оснажити срце; 4. што тедеспо здравље трсба одржавати увек креико ; 5. што треба ојачати Физичку снагу у наших ученнка, и 6. што треба новећати њихову Физичку издржљивост. 7. Телу треба дати леп, прав стас и дено држање. Човек својим ходом и кретањем јако утиче на друге људе. А наше се тело даје вежбањем веома дотерати. Правог ћете војника одмах иознати и кад није уннФорми ; треба му само видети ход н држање. Тедесно вежбање у младим годинама много јаче утиче на леп стас и мушко држање, него вежбања у нозпијим годинама. Ученици имају права на васиитање које ће им тело депо развити и помоћи им да њиме владаЈу. У паметних је матера некакав здрав нагон да своју децу шаљу у шкоде за играње, где она за сиоје мишиће нађу угодне и хармоничне покрете. А за шкоде то није најбоља препорука што су родитељи принуђени, да ради телесног развитка своје деце, траже иарочите учитеље за то. У школи треба деца да добију иодесно физичко васнитање јер се ту не излажу никаквим штетним утицајима. Играњеистина даје лепоту и драж покрету али уједпо доноси и неку лакост и неодређеност у самом карактеру. Гимнастичким вежбањима се пак развија чврстина, сталност, одређеност н достојанство човекова држања и карактера. 8. Телесиим вежбањима се појачава моћ нашег изражавања. Згодни телесни нокрети дају увек више снаге и јасноће ономе што мислимо и што исказујемо. Онај који говори само својим језиком врши само један део своје моћи над онима, које поучава или на које хоће да утиче. На многе се лак утиче лепим покретима, гестовима, толнко колико читавим сплетом свега онога што чини говорничку вештину: променом тона, нагдаском, модулацијом гласа. Вежбања која изводи какав вешт гимнастичар увек су нривлачна и допадљива. Гимнастички покрети и деиа вежбања, када их врши какав повећи број деце, могу развеседити и одушевити гледаоце као каква лепа музика. Учитељ треба да све своје мисли удожи у бригу да телесни