Просветни гласник

41*

НАУКА II НАСТАВА

821

так осноине школе у обновљенОЈ српској држави био је врло тежак, јер је сиао на мидост нојединих л,уди. Све што јо требало да се створн у новооснованој државн иије со могло учинити без Милоша, а кнез Милош и што би могао учивитп није смео јавно радити, јер то још не беше одобрено од стране Порте. Па опет види се да је први кнез пове српске државе водио бригу о свакој школи и сваком учптељу у Србији. Он је гонно поједине општипе да иодижу школе, да издржавају учнтеље, ослобођава их иорезе н терета и колико је год могао ишао па отварању школа. Да не бп терет око подизања школа пао само на иоједине општине, те се тиме оптеретиле у самом зачетку државнога живота, ои је заповедио да читава нахија притекне у помоћ појединим оиштинама, као што је било са школом у Јагодини. (нАСТАВИЋЕ СЕ)

ГЕОГРАФИЈА У ВИШИМ ДЕВОЈАЧКИМ ШКОЛАМА По Кругу (Оеоегарћјзсће ХеИзсћпК 1898)

(Свршетак) Са посматрањем треба почети у најиижим разредима, у средњпм излагати појаве а у вигаим пзлагати и узроке њихове. Постепено корачајући од видљивог ка невидљивом и наслањајући се често на иосматрање иростпх опита математичка геограФија не само да ће заинтересовати ученнце, већ ће нм саоиштити знања, која ће им користити у доциијем животу. У колико иолитичка географија третира антропогеограФска питања улази у главиом у специјалну геограФију ; остало је унето у геограФију ради ирактичпих циљсва. По Кругу политичка је геограФија наука која обухвата сва знања нотребна образованој жени на крају 19. века, с тога јој треба ноклањати више пажње. Од кад су КлгсћћоД' и Ка1ге1 уиели више светлости у ову тему геограФСку, све је мање оних, који јој одричу вредност и потребу за опште образовање. Доиста се не може порећи да је заморно памћење извесних ствари из политичке геограФИје као н. нр. бројева, имена, али географија се без имена •не мол:е учитн као ни језик без речи — велн Круг, а Кксћћоб': да иам никакво знање из к.шматологије нди геологије не може казатп да лн Париз лежи у Француској или Шпанији. Круг иреиоручује извесне олакшице у намћењу имеиа и бројева: наставиик не сме ученнцама само објашњаватп воћ са њнма п учити, јер главин део учења школн при

пада. Пред крај часа треба са њима поновити бројеве, имеиа и др. да учеиице т. р. седећн иауче. Иоред тога Круг препор\чује, да се, у колико је могуће, имена ритмички удесе. Сва имена треба приликом иредавања да се иађу и покажу на карти и у атласима. Овим начином не само да се теже заборави оно што је већ једиом иаучено, већ се и лако иамти, јер се ученпце такмиче која ће про и правилније да изговори страна имена. Ово вреди за ниже и средњо разреде, јер деца у тим разредима најлакше памте, и таква нм вежбања чине уживања. Но осим тога немогуће би било дубље схватање ствари у вишим разредима, кад ученице не би имале ова нретходиа знања. Бројеви се лако иамте употребом уиоредних ирегледа, јер у колико их је мање деца лакше памте и већ упамћене не заборављају лако. При памћењу иросторних односа треба узети један познати размер, т. ј. величину земаља памтити ирема томе колико су пута веће или мање од неке познате земље. Сличппм начином постизава се памћење гсографских иоложаја, што је потребно и за опште образовање и ради практичних циљева. Олакшица се постизава: иоређењем с нознатим тачкама са отаџбином. С тога се треба вежбати у памћењу геограФских иоложаја кроз све разреде;није излишно знати положај главнијих места на нолутару и иовратницама. Особито вреди, с практичне стране опет, вежбања у оцегшвању даљина: колико би требало н. пр. да се из једног места стигне у друго пешице, колима, железницом и т. д.; којим би се пачином најпре стигло. Последица тога је упознавање саобраћајних средстава. Круг нреиоручује да се учсницама ради вежбања даје да раде плаи иекога пута, јер су таква вежбања корисна као и вежбања у оцењивању геограФСких положаја. При настави у вишим девојачким школама треба пре свсга имати иа уму нрактичне корпстп; јер као што се види — напредак времена све више ириморава женскиње на самосталан рад, да осигура себи иоложај у друштву, да „својнм очпма гледа и својим ногама иде", као што вели Круг. И најновија историја треба да у!>е у обпм политичкс геограФије, особптс савремено стање, јавии живот и јавно уређење. Од велике је користи уношење културне гсографије у више девојачке школе. Позпавање садашњих културпих прилика једио је од најпотребнијих питања, које женскиње треба да третира а ирема коме је за сада готово нндиФерентно, Познавањем културних и социјалних ирилика девојка добива здравије п реалније погледе