Просветни гласник

322

ИАУКЛ И

о животу и ссоту, на супрот идеалним појмошша које већина мдадих девојака има; слободније се уиушта у борбу живота што је свакако очекује. Образована женска пе треба да се само одушевљава песиидима и мислиоцима, пе само јунацима из пссама и приповедака. Оиа треба да зна цеиити вредиост рада пародиог, да зна ко је то што чпнн народ ? И овде се пе смемо огранпчити само на бројеве, и овде се мора унетп више живота. На који се начии то постизава говори нам Нагтз: пе општим оиисима већ конкретппм појединостнма, саморадњом ученица у упоређивању познатих културних елемената, не апсолутним бројевима већ упоређивањем са суседннм народима, који ће ученпцама наговестити надметање између појединаца и читавих народа и положај свога народа. Тиме не само да ће се појачати интересовање већ, ће се утицати на характер и мишљење девојака. Када би само подовина ученица знала шта то значи кад се каже: хиљадама руку раде, када сазнају да човек у прљавој блузи исто толико на свој начин доприноси слави отаџбине као и ОФицир на бојном нољу, када не питају за какав пов производ да лн је постао у Лондону или у Иаризу, тада геограФија може с поносом рећи, да је она више него и која друганаука позвана да „помогне младим девојкама у разумевању света н живота" као игго се то захтева од геограФије. Естетичка страна геограФије слабо је заступљена и мајским уредбама, — с чиме се Круг ие слаже. Природна склоност девојака у посматрању лепога изискује да геограФија задовољи и ову страну и да се наставник користи овом наклоношћу за своју науку. Средства су за то посматрање слика које нису строго географске већ слике карактеристичних нредела. Ири том треба тражити од ученица да нађу у чему се састоји лепота сваке од њих, што их карактерише; учити их да сматрају оно, што на ирви поглед одбија посматрача, као Физиогномију целине и да је то на свом месту исто тако потребно као и лепота на ма коме. Друго су средетво музеји; али је на првом месту посматрање живнх објеката т. ј. природиих лепота и цртање каракстеристичних облика. Упознавајући младе девојке са природним лепотама географија ће их придобити за путовања и развити у њих уживања у посматрању природних лепота. Ако пределу не достаје лепота има карактеристичних црта, што и јест главно при посматрању предела. Читање иутописа је средство којим се буди геограФско интересовање код младих девојака. Већнна младих девојака радо чита и оваје лектира најзгодиија за доба од 10—17 г., за доба када се

дочјим сиисима не могу задовол>итп а за лепу књижевност још нису зреле. Задатак је насгаве да развије укус за ову лектпру. Читање треба почетн са књнгама у којпма нрнповедачка страна надма,Јиава геограФСку или је са љом једвака. Доцннје приповедачка страна треба да устуни ониснма а у најстарпјим разредима да настане читање оригпналних сниса. Наставник треба да нази на читање, да објашњава што је перазумљиво, да разговара на часу са учепицима о нрочитаном и да захтева извештаје о ономе што су нрочитале. Али нро свега школа треба да располаже иотребном библиотеком. Тако је геограФија кадра као ни једна друга наука да утиче на образовање женскиња. Она им ноказује јунаке на том пол>у, који су исго тако великн као и јунаци из светске историје и већи иего многи од њих. Она нм иоказује лепоте које им ни једиа вештина не може показати; она их учи да чврсто корачају по земљи која их носн. Стогајој треба у вишим девојачким школама поклањати велику паа;њу, и дужиост је сваког тог који на том нољу ради, да богата блага ово науке учиии ириступачним и корисним за образовање женскиња. Задатак није лак, јер интересовање за ову науку пастаје тек кад се човек јаче удуби у дух саме науке, али кад су љубав и воља једном пробуђени, онда се може све учииитн. Јелена Митролнћева >*-<■• 1 ЛАТИНСКА КЛАСИЧНА ПРОЗА У СРПСКИМ ПРЕВОДИМА ПРИЛОГ ЗА ХИСТОРИЈУ СРПСКЕ КЊИЖЕВН0СТИ НА1ШСАО I Мид. Р. Димитријевић

(нАСТАВАк) При прелазу на правн део нашег рада, на преглед превода из класичне ирозе латинске, а но оној подели но писцима, за коју рекосмо, да ће згоднија бити, јер ћемо на мах видети, како су паши преводиоци разумелн известан засебан дух и стил, истиче нам се и мпоашном нревођених му ствари у нас, а и хронолошки први са својим једним делом највећи Романин МАРКО ТУЛИЈЕ ЦИЦЕРОН Бе зоиМе <1е НћегЧе, <цп апјте 4ои(;е8 1еа ра ^ез (1е вез Нугез, есћаиШ4 ва раго1е е1 с1гси1аИ скпз 8011 аи<Н1о1ге. СоиаГ. То је човек, о ком мучно, да се н данас пс би могло што оригинално н"!шисати. Небројена множина књижевних радова о њему исцрнлаје огром-