Просветни гласник

324

НАУКА И НАСТАВА

Јелпн одликовао. Свим тим иебројеним похвалама искпћене беседе његове, од којих има неких, које су апсолутно без и једне махне, дигле су се у ред најлепших производа светске узвишене прозо, те отргле од Квинтилијана мисао, да би Цицерона могао ставити на супрот ма ком јелинском беседнику. Застајући мало код имена Демостенона, ои неће да „замеће битеу" већ им даје заједнпчку велнчину и иризнавајући миоге ствари за једнаке у обојице говори: Дн екнјиешЈо ев1; аИциа сИтегзИав: (1еп8Јог Ше (Бет.) 1ис (С1с.) сор10810г, Ше сопсћиШ авћ-ЈсИпв, 1пс 1а1шз, ри^иа!. Ше аситте ветрег Мс 1'ге(јиеи1:ог е! рош1еге, ИН ш1и1 (1е1га1п ро!ез1; ћшс шћП а (Шс1 сцгае р1ив Ји Шо, 1п ћа иа1игае" [„У беседишнтву имаде неке раззличности: онај (Дем.) је пунији али овај (Циц.) обилнији, онај завршава збијеније а овај опгаирније, онај утиче увек смишљеним изразима а овај обилношћу и тежином, оном се не може ништа одузети, а овом ништа додати, у оног је више брижљивости у овог више природности"]. А две изреке двојице зацело позваних људи при оцењивању беседничке вредности нек нам дају тачна суда о величини Цнцероновој. Хијероним каже : „ЂетозЊепез ИМ (Сгсегопг) ргаеггриИ пе еззез рггтиз ога1ог, 1и ИМ пе зо1и8 и . [„Демостен ти уграби да не будеш нрви беседник, а ти њему да не буде сам!"] Квинтилијан: „(^иаге пои пшпегИо аћ отпНшв ае^аИв виае гедпаге 1П ЈшНсИв (Нс1и8 ев1, ариЛ роз^егов тего М сои8еси1и8, а1 Сгсего гат поп Јготтгз потеп, зес1 еГодиепИае ЈшЂеаГиг* [„С тога мислим да је с разлогом иазиван од свих својих вршњака краљем на суђењима, а код потомака то постигао, да се Цицероп не држи за 11 ме човека, већ беседшштва".] Такав је Цицерон као беседник а готово истом лепотом одликују му се и сва остала — реторска и филозофска дела, а у писмима где је „зегто 1'атШапз" (породични говор) у свом владању, ипак може Цицерон, нарочито у писмима Атику, да унесе толико леноте и љупкости стнлне, како је ретко наћи у ма којој енистолограФији ма које књижевности. У иисмима, а од њих су пајбоља: Атику, Сервпју, Целију и својој породици, тако су му пробраие речи и тако нежни и мили изрази, да треба највеће вештине иреводилачке, на да се она ма и приближно иреведу. У реторским списима осећа се нека поноситост и силина, коју човек добива уверен у своју снагу и у њима је Цицерон иоказао заиста ретку стилну јачину. Филозофију је обрађивао не као стручњак, већ као дилетант у доколици али снабдевен таком хармоиијом мисли и јаким практичним и еклектичним духом, да је далеко измакао од

многих и многих великих ФилозоФа. У тим му је делнма и језик богат н стил урешеи дивним прпчнцама илн песмицама, ко.је су изнесене с толнком вешгином, да су његова ФилозоФСка дела увок внше читана, но спекулације лаког јелннског Филозофа, а Хербарт их јавпо ирепоручује као најпрактичнпји увод у хисторију ФилозоФије јелинске. Сам Цицерон пишући свом сину у предговору једног свог кдасичног дела каже: „(Јиатоћгеш та§ио орего 1е ћог1ог, 1111 С1сего, и! 11011 8о1ит огаИопев теав, тегиш еИат ћов (1е рћНо8ор1па Нћгоз, (цп Шо8 1ат 1'еге ае (Ц1агии1, еЛшНозе 1е§ав. V 1 8 ешт ташг т 11118 (НсешН ; зе(1 ћос (цт^ие со1аи(1ит еб! аедиаћНе е1 1сшрега1иш ога41о1И8 §еии8". [„Зато те много опомињем, сине (мој Цицероие), да пажљиво читаш не само моје беседе, но и ове ФилозоФСке књиге, које се готово могу с њима сравнити; јер и акоје у онима јача снага беседничка ипак треба неговати и овај миран и умерени начин говора"]. А Цицерои је врло добро знао, шта му је колико вредило. Наши иреводиоци савршено нису били дорасли за превођење Цицероново. Сви, сем једнога али у неколико, или га нису никако разумевали, или нису имали толико могућности и вештине, да га у српском репродукују. Ми смо баш павлаш и изнели пред. овим прегледом дух и характер Цпцеронов, како се данас свуда узима п како смо га ми схватили, да би што јасније одскочила пеумешност и невештина наших преводнлаца. Има још један характерни знак у том превођењу: само тројица од преводилаца усудили су се да иреводе Цицерона беседника. — од њих је нак само једап био приближно добар — сви остали преводили су Цицероиа ФилозоФа. Ваљда су мислили, да ће им превођење лакше испасти за руком, јер су ове ствари држали за лакше. Међутим ваља знати, да је Цицерон у многим својим реторским и филозофским делима лепотом стилном и владом над језиком савршено ностигао висину својпх пајбољих беседа, а грађа и композиција периода снојена са звучношћу речи и мелодијом реченица нодједнако је славна овде као и онамо. Па и што се тиче саме композиције радова он је увек на истој снази. Као што у беседама својим узоритим реторским питањима, нризивањима или оповргавањима толико изнесе нротивничку беседу, да вам се чини е сте је читали, а неће међутим да вас заморава цитирањем и читањем, исто тако и у реторским и филозофским делима, врло ретко цитира речи поједииих ФилозоФа — бранилаца или нападача већ у говорима својих лица толико претресе и изнесе мисли јелииских ФилозоФа, колико их је год