Просветни гласник

КОВЧЕЖИЂ

329

Зар је умео и могао у оним годиеама (12 година), а у најтежпм ириликама на пусту острву знати вредност бисера н помшиљати на хватање шкољака и вађеау бисера из љих ? Овај помен о бисеру много квари саму нричу и иначс, јер самим тим она ирестаје бити и „религиозна прича". Тек на сваки начин Мали пустињик, и овакав какав је, моћи ће поднети ономе чему је намељен. Само нам се чини, да би и преводилац и цздавач много боље урадили, да су места ове лоше иматације Рабинзону узели и снромили нов иревод или

и какву ирераду Робинзона, кога истипа већ имамо у више ирерада и превода, али којн је још увек одлична лектира за децу. Јер ма како прерађен, Робинзон ће бити за младеж увек боља и подеснија књига ио што ће то бити Мали пустпњнк. ГТо себи се разуме, да би и издање ваљало да буде мпого угледније, но што је издање Малога пустнњика. Књига. памењена младежи, ваља да је више но и једна друга и с течничке стране угледна и ваљана. —и1.

К 0 в ч

БЕРЛИНСКЕ СРЕДЊЕ ШКОЛЕ ПИШЕ Д-р Лујо В. Адамовић. Заузимањем господина министра просвете и г. иосланика Србије, дата ми је прилика, да се за време свога бављења у Берлину упознам са уређењем тамошњих гимназија и реалака. Ношто нруске хнколе у опште, а берлинске нарочито, уживају светски глас. то сам сматрао, да иеће бити с горега, да изнесем овде сиоје утиске, што добих посећујући те заводе, тим пре, што, у колико је менн познато, ннко до сада није упознао наш свет са живом и истинском сликом тих завода, стеченом соиственим искуством, пего је све такво писање ограиичено на превођење званичиих одредаба или изводима из разних немачких дела, која третирају средње-школску организациј у. Берлин има тридесет и шест што класичних, што реалних гимназија, што реалака. Ја сам носетпо скоро већину тих завода (ради упоређења зграда, збирака, итд.) а хоспитовао сам само у Хумболтовој класичној гимназији, у Асканској клас. гимназији, у Фридриховој клас. гимназији, у Фридр. Бердеровој клас. гимназији, у Кенигштетској реалиој гнмназијн, у Бизмарковој реал. гимназији, у Доротејској реал. гимназијн и у Лујизеиштетекој вишој реалци. Нарочито сам се у Доротејској реалној гимназији, која важи као угледна гимназија у сваком погледу, много користио упутствима врло предусретљнвог директора, уваженог школског радннка д-ра Швалбе. У питањима методике пак много ми је био при руци својим саветима чувени педагог д-р Фос, директор Фридрихове гимиазије.

Е Ж И Ђ

Сматрам за пријатну дужност, да на овом месту изјавим сноју најтоплију захвалност не само поменутој господи, него нарочито господнну Аидри г Борђевићу, министру просвете, и господнну Милану Богнћевићу, иосланику СрбиЈе иа берлииском дпору, који су ми својим посредовањем и заузимањем израдили дозволу пруског министра просвете, да смем посећивати бер.шнске средње школе. Ја оиде нећу да изнесем извештај о сваком иоједином заводу што посетих, јер би то сувише у дуго отишло а с друге стране и излиншо било, пошто су тиШгз ттапсШ сви ти заводи потпуно једнаки. Ја ћу дакле у разним одељцима изложитп своје утиске за све заводе уопште, а само ћу код хоспитовања истакнути завод, разред и иредмет. 1. Згрвде. Све берлинске школе у оиште смештеие су у подесним зградама, које су нарочито зату цељ зидане. Римназије су махом у импозантним четвороспратним здањима (дименсија наше Велике Школе) од црвених или жутих глеђосаних опека у стилу Француске или талијанске репесаисе. Положају зграда за гимназије није нигде обрађена она пажња, која се изискује ннр. за бонице, пего су махом у улицама са живим саобраћајем, а то с тога, што су улице све асФалтоване и што су учионице већнном из авлије, или ако су са улице, онда су им стакла на ирозорима до ноловнне висиие замазана млечном бојом. Иначе тутњава и лупњава колска слабо утичу на великоварошипа, који је у такнм нриликама никао и одрастао. Ни у одређпиању растојања и.змеђу једиог завода од другог, није руководила никаква нарочита иорма, него само потреба. Тако ннр. на северу вароши има 5 средњих школа на каквих 5—7 □ километара нро42 *