Просветни гласник

330

к о в 1

Е Ж И Ђ

стора, а доротејска реалпа гимназија има заједничку авлију са класичном гимназијом Фридр. Вердера. Стеиенице, коридори, врата, ирозори, свеје то велико, пространо и иодесно. Уз степенице и ио ходницима могу се свуда четворица а н шесторица мимоићи без гурања. Улазна врата (а н она иа дну степеница и ходппка) затварају се сама или су тако зване УпнШтдШиге. Ходници и стененице затрти су линолеумским простиркама, које потнуно угушују кораке. Учинионице су удешене само за иедесе!; ученика, јер је то максимални број, који може да буде у једном одељењу. Свакој учионици (изузевиш салу за гимнастику и за цртање) дужина и ширина износи четири до пет мегара. Зидови су до два метра висине постављени дрветом, обојеннм сивом масном бојом, а од те висипе до врха су зелепкасте, плаФОн је пак беле боје. Такав се распоред боја показао не само најпрактичнијим него и најподеснијим нрема иравилима светлости. Свака учпоница има но три врло велика ирозора, који довољно осветљаваљају свако ђачко место; ну пошто настава почиње и зими у 8 сати из јутра, то се за време првог часа пали гас (АиегНсМ), који је спроведен кроз четири двокрака поска изнад ученичких места и кроз два изнад катедре. Огрев је централан, те се паром иуњеним цевима постизава увек иста температура од 18° Ц. Вентилација је изврсна, тако да увек струји нов и свеж ваздух. Елуие су удегиене за два ученика. Имају широку и врло нагнуту горњу даску на којој је у средини дивит. Обојене су озго црном а са страна мрком бојом и, што је чудновато, немају никаквих резотнпани греботина ђачких. Такав облик клупа врло јс практичан п не може довољно да се препоручи и нахвали. Тиме што су само по два учоника у клупи, омогућен је лакши иреглед, надзор и одржавање реда, избегава се оно мучење свих ђака исте клупе, када хоћемо да изведемо оног који на крајњем месту до зида седи, и што је иајглавније, теклупене могу тако лако и брзо да се расклиматају, као оне дугачке, које после две, три године употребе шкрипе и при најмањем покрету ученика, те дају, нарочито у нижим разрадима, довољно прилике ученицима да ремете ред. За вешање одела и шешира имају свуда ваоколо на два зида (у самој учионици) чивилуци. Тако у клупама стоје само књиге и ништа друго. Катедра је на пространом нодијуму мрке боје, а те је боје и под (патос). Црна табла не стоји на троношцу, него је уоквиреиа у зид за катедром (као на универсама), тако да сви ученицп право могу да гледају у њу. Од осталог намештаја има један орман за нривремено смештање

учила, један великп дрвени троножац за геогра&ске карте н две столице. На зидовпма нема никаквих украса ни слпка, а и учнла не стојс кад нијс час за то. Оамо сам у иајвншем разреду неких гнмназнја вндео да виси нешто нзлпшно. Тако у Хумбортовој гимиазпји грб немачке царевпие, у Доротејској бисте Шплера н Гете а у Бнзмарковој нопрсје „ гвозденог канцслара". ПроФесорска капцеларија, коју опи зову , соба за конфсренције " није нигде већа од учионипД, На средини нма велики сто, дуг 5—б метара, застрт зеленом чохом. Свуда норед зида паоколо имају нултовн са Фијокама, у којим паставпицн држе вежбанке и своје књиге. Од осталог намештаја вредно је да се истакие један велики етажер са конверзациошш лексиконом, педагошком енциклопедијом, речиицима латиаским, грчким, Француским и енглескнм н другим тако зваиим „ручним књигама". Две најгорње полице иреграћепе су на десетак омањих преградица, у којима су бројеви текуће године разних недагошких часописа немачких, Француских и енглеских. Директорова соба је свуда много мања од осталих. Нема никаквог украса (па ни цареве слике!) ни луксузног намештаја. Свега три, четири столице, два иисаћа стола, два ормана за школску архиву и један пулт. 0 Фотељама, канабетима, ћи лимовима е1 згтШа нема нигде ни трага. Директоров стан није свуда подједнак, али је увек довољно простран. У понеким гнмназијама има директор засебну кућу у школском дворишту, а негде има у самој школској згради (и то обпчно с лица) свој стан. Гимназиска дворишта су свуда доста нростана. и засађена су дрвећем (увек украсннм а не воћкама!), а одређена су само за шетање ђацима. Преграђених делова у културие или екоиомне цељи, па ни за цвеће, нема ни у једној средњој школи. Биљке, које требају за ботаничку наставу, лиФврују уираве разнпх јавних паркова, доносе ђаци сами ио упутству наставника, или их нак и сам наставник набавља. Клосети су у самој згради, на сваком спрату но неколико, тако да сваки разред има своју засебну, парочиту кабину са кључем, који виси у дотичном разреду. У њима је свуда спроведена вода и енглеске су конструкције. И ту су зидови са свим чисти, без икаквог шарања и иискарања. То треба приписати нс само домаћем васнитању ученика, него н тој мери, да сваки разред има свој нарочити клосет, у који не може нико Јдруги да уђе него ученик дотнчног разреда, па и тај само са знањем којег иаставника илиредара; осем тога