Просветни гласник

К 0 в ч

Е Ж И '11

331

зидови клосета су обојени затворсно-сииом масном бој.ом а врата н осталн дрпенн делови опет су масном мрком бојом нревучени. На тај пачин је нросто олемогућено свако шарање и ппскараље. 2. Збирка учила и књига. У свакој средњој школи постоје заеебнп кабинетп за јестаствеиицу, хемнју, Физику, геограФију (с историјом), збирка модела (гинсаних) и нрегледа за цртање и снрава за гимиастику. Далеко би ме одвело, кад бих хтео иоближе описивати те збирке и иабрајати шта све радрже јер њихови инвентари износе читаве књиге приличне дебљине. Нарочнто су им богати Физикални а исто тако и хемијски кабинети. Примера ради, навешћу овде неколико сирава, које сам видео у свима Физикалиим кабинтима носећених гимназија: телескон (на високом троношцу), сиектроскоп, ФотограФски аиарат, више микроскопа (нарочито демопстрационих), скноиткон, стаклених плоча у бојама за Физиолошко-оптичне огште, пнеуматичних машина (Бијаншових и Шпренгелових), Фисов шмрк (вазд. притиска) са казаном и цеви, манометара разних (ХеФнер-Алтенесков), Фортенов и Ге-Лнсаков барометар (поред Торичелијевог и разних анероида), Мореиов аларат, сандук за оиите са Рентгеновим зрацима (Рентгенов Фотограф, апарат, цеви, лопте итд.), Екснеров елекрометар (градуисан), сандук за сушење са регулисаном топлотом, великих модела за парну мапшпу, телеграФ, телеФОН, фонограФ итд. Кад се рече да ти кабинети садрже све оно што се обичио види у ценовницима свих радња научних срсдстава, мислим да се пије ништа претерало. До хсмијских и Физикалних кабинста реалних гимназија и реалака имају нарочите слушаонице са степенасто поређаним клупама. Ту се држе увек предавања и опити из тих предмета. Поред слушаонице и собе за апарате, ностоји нарочита хемијска лабаторија за ученике виших разреда реалних гимназија и реалака, где се недељно по два часа нрактички ради. У реалкама иостоји таква лабораторија за ученике п за Физику, а само је у Доротејској реалној гимназији увео и из физикс два часа недељно ирактичног рада директор, који је сам Физичар (са дозволом сгарије власти) и ностизава врло повољне резултате. Хемијски кабииети реалака и реалних гимназија имају много већу количииу хемикалија н справа него они класнчних гимназија (код којпх нема ирактичног рада). Ну сви су обилато снабдевени свачим, што за оиите треба. Хемијске лабораторије реалака п реалиих гимназнја одговарају нотиуно

хем. лабораторијама какве омање универсе. Сваки ученнк има свој сто, снабдевен потребном стакларијом и хемикалијама за прављење анализа. Дивно је чудо, које практично знање изнесу ти ученнцн из тог предмета ! Они знају сами да инсталирају тслеФОпе но кућама, да иуие батерије, да чисте хемијским иутем мрље са рубља, да познаду ФалсиФикате и сурогате колонијалних производа, п толике друге оиерације, које су у животу од велике користи. Дотација за кабинете износи годишње: 400 марака за физички , 300 м. за хемнјски и по 90 м. за јестаственички и геограФски. Услед тако малог буџета за јестаственицу метнуто је у дужност чуварнма кабинета, да сами прикупљају разне објекте (у екскурзијама, разменом, да их набављају од ђака и приЈатеља школе) и да их сами нреиаришу. У том ногледу највише се одлнкује збирка ботаничког материјала Фалкове гимназије и она у асканској гнмназији. Нарочито сам се дивио зоолошким ирепаратима кенигштетске реал. гимназије, Вердерове гимназије и Фридрихове гимназије. Ту сам наишао на врло инструктивне збирке свих врста птичјих ногу и кљунова, метаморфозу жабе, инсеката и др. и на врло богату колекцију микроскоиских ирепарата, Библиотека средњих школа дели се иа наставничку (БећгегМћИоШек), педагошку (ВетшагћЉИоШек) и ученичку (8с1т1егћП)По1ћек). Свима рукује исти књижничар и нмају скупа годишњу дотацију од 300 марака. Учепнчка библиотека има к томо у своју корист и ђачке улоге. Сваки ученик мора да улаже месечно по један пруски грош (13 пара динарскнх) за библиотеку. Постоји још к томе и збирка уџбеника, који се дају сиромашним и вредним ученицима па нослугу. За наставничку библиотеку набављају се књнге разних наука, за шире образовање наставника, а за семинарску само дидактично-иедагошка дела. Ђачка се библиотека махом састоји из путописних, иатриотских и поучних списа. Све библиотеке иису нодједнако богате. Број књига завнси од дужине времена откад дотичнп завод постоји. Рецентннјн заводи имају но 2—3000 а старији но 10-так хиљада дела. Књиге су не само набављене, него су вепином аоклоњене од паставника, ученика и разнпх лица (издавача, књижара, писаца итд.). Што со ученнчке библиотеке тиче, важно је да се истакне, да библиотекар (а то је, као што спомеиух увек једап насгавник) свагда пази, да ли тражено дело одговара умном развиКу дотичног ученика и да ли учеиик има коју слабу оцену. У