Просветни гласник

К 0 В Ч Е Ж И Ђ

338

Јелицу протии мужа и створншс бупу. Обе се стране сукобише п опет помприше, али само за кратко време. Краљ Јан принуди жену да одбегне у Баварску. Сина јој Вадлава одузе у седмој години и носла у Париз на краљевски двор, да се васпптава. Одатле је позван нре времена на краљевски престо, на велику срећу народа. Ове кратке редове политичког живота нравог краља чешког од луксембуршке лозе поменух у памери да иредставим као претечу честитој владавнни најбољег чешког краља Вацлава III., кога Французи назваше Карлом и који је под тим именом, као карактерним знаком снога доброг васпитања, познат у иовесниди чешког и иемачког народа (чешког као Карло I., немачког као Карло IV.). За наш иосао његова је личност важна и с тога, што је везана за јеванђеље Св. Прокопа, што ће се одмах видети. Брижљиво васпитање на Француском двору, нознавши се са научарима тадашњим првог реда, Карло је у рапој младости, у 17. години, похитао отаџбиии да предузме тешко бреме државне управе. Ирекрочив границу, ирво је похитао да иотражл гроб иреминуле честите своје матере и да му се ноклони. 30. септембра 1333. он дође у збраславски манастир и одаде достојни сномен незаборављеној родитељици, па тек онда похита у Праг. Да чујемо како сам описује јадно стање своје отаџбине и престонице: „ Дођох у Чешку, а не нађох ни оца ни мајке, ни браће ни сестара, никога нознатога. Чешки говорити заборавио сам, и тек доцније иаучио сам се матерњему језику. Краљевину сам нашао тако осиромашелу, да није бнло ни једиога града, ни једнога имања слободнога. Већина чешке властеле чинила је највећа насиља и грабеж, ие иоштујући н не бојећп се краља. Краљевска имања беху поотимана и раздана. Славни некада Отокаров град у Прагу био је у развалинама, и ја сам морао да живим у вароши као прост грађанин". Разумејућн из основе све узроке који су рушнли живу снагу његовога негда напредног народа, Карло (тако ћемо од сада да зовемо Вацлава) улолшо је свега себе да иренороди отаџбину. И ако је бно и цар немачки, Карло је остао душом и срцем Чех п вазда Чех, то се може видети и из оне његове изреке, као одговор на прекор немачког посланства 1370.: што не остави Чешку сину Вацлаву, а он не дође у Немачку као цар рпмско-немачки: „да му је пријатно и мпло живети у рођеној отаџбини са пријатељима и сродннцима". А кад га они прекореше : што највнша државна достојапства новерава само Чесима, одговорио је: „да ради ио при-

меру својих саксонских и баварских иретходника, који су на та места доводили само земљаке своје". Карло је пеобично унаиредио целу Чешку, особито своје родпо место Праг, о ком он сам каже: „да је најмилији и највеселији", а посланик папин Рудолф-. „Ни Ннреберг, ни Беч или Вратислава, ни освећени Келн над Рајном, па ни Рим, Млеци, Флоренција, у опште никакво друго место под сунцом не може се с Прагом поредити". Да поменем неколике главније промене и установе, које је Праг доживео за владавине Карла IV. По његовој жељи 26. јануара 1347. год. папа Климента VII. својсм булом дозволио је да се у Прагу поднгне уннверзитет, којп је народна чешка скупштина одобрила и Карло златном листином 7. априла 1348. осповао, у којој између осталога стоји: „да универзитет подиже пре свега за напредак чешкога краљевства, тако да становиици Прага, који су жудни научнога блага не морају просити у туђини милостиње, но да у краљевинп својој имају сиремљени сто". За проФесоре узиМао је прво спремне научаре домаће, па тек онда странце. У исто време Карло је проширио Праг оснивањем новога моста арашког и он му је својом руком поставио камен темељац 26. марта 1348. у зиду који је полазио од Вишеграда к Поречју. Између старог и повог места прашког остао је само један прокоп, данас улица „Прокопи". Ново место постало је засебна огпптина. У њему се подигоше величанствене зграде и многобројне цркве, од којих особито треба да поменем Емауски храм, или мапастир „На 81оуанећ", словенски, са словенском службом св. Ћирила и Метода, Војтјеха и Прокопа. Па онда величанствени Карлов мост у Ирагу, о коме вели једап Француски књижевник, да је и данас једпнствен у Јевропи ; Карлов Тии или Карлштајн, градић у блпзини Ирага за смештај драгоцености државних царевине Немачке и краљевине Чешке, које је ту сместио. На овоме послу радио је први грађевинар светски Нетар Парлдитд. Нарочити је доказ велике Карлове љубави према словенској богослужби н црквено-словенском језику његова задужбина већ поменути Емауски храм, који подиже у маломе месту. Још 1346. годиие писао је Карло папи и тражио дозволу да може основати такав храм н кад је добио 21. октобра 1347. отиочео га зидати и дао му златопечатну лисгину. 'Го је био манастир бенсдиктинских монаха обреда словенско-католичког, позваних по одобрењу напе Клименте из Далмације, Хрватске и Боснс, који се служаху при служби језиком словенским нисаним глаголицом. Храм беше најпре носвећен св. Козми