Просветни гласник

369

н да лпога школска шггаља расправим у корист реда и рада у шкодн. С тога сам сматрао за своју дужност да им онде одам заслужено признање. Адмииистрација ио школама вршена је уредпо, а где сам нашао какве неуредности или неправилности одмах сам издао потребна упутства н наређипао шта треба да се ради те да се све доведе У РОДОвде ћу још да истакнем нотребу, да се расписи у Просветном Зборнику за основну наставу ирераде и доводу у склад са закопом о народним школама, јср овако стварају забуну код иаставиика и грађана. 12. Прва ревизија. — Нрву ревизпју извршио сам у октобру, новембру н дедембру. Прва ревизија, може се рећи, била је поглавито административне природе, јер је била прва пе само у овој школекој години, него и прва сталиог надзора и новоствореиог стања у осиовној школи иовим законом. Готово у свима школама расправљао 'сам о упису учеиика и учепица, о раду школских одбора, о неуредиом похођењу школе од стране ученика, о набавци уџбеника и других школских иотреба ученицима, о одвајању школске касе од

ошитииске н друга школска питања. Даље објашњавао сам нове законске прописе за иародне школе, упућивао наставнике у адмииистрацпји н вршењу иовог програма, уклањао сметње разие природе за успешан рад у школи, уклањао сам несиоразуме између учнтеља и општинске управе и све упућпвао на савесно н тачпо вршење своје дужности. Све сам дакле чинио да се школе доведу у ред. Највише се у томе погледу имало посла у местима, где једну школу састављају и издржавају више политичких општина. Крајњн резултат моје прве ревизије овај је : 1. Да је била учињена пре 20 година ревизија у иочетку школске године, онда би се још тада морао завести сталан надзор; и 2. Да је ревизија у иочетку школске годипе далеко кориснија од ревизије на крају школске годпне, јер се у ночетку школске године уклањају сметњо и потпомаже успешан рад у школи, а на крају школске годиие само се коистатује добро илн зло стање, које се без сталног иадзора није могло лечити, бар не лако. Надлоншк Ђ. И. Ничи!,

НАУКД И НАСТАВА

ГРЕШКЕ У Н Д С Т Д В И (ПЛСТАВАК) II. ГРЕШКЕ У УПРАВЉАЊУ ШЕОДОМ. 8. Греши ко не пази на „ситнице" у школи. Разлнка међу школом којом се добро уиравља и школом којом се рђаво управља, управо и јесте утоме, што се у опој пази и на тако зване „ситиице", којо у очима некнх наставиика не заслужују ннкакву пажњу. Мпого што шта, истина, може бити ситница, али је ногрешка баш у томе што се те ситнице сматрају као нешто што није важно. Блакистон, један од школских надзорника у Инглеској лепо вели: „И учитељ мањих способности охрабриће се у своме послу, кад помисли да му успешио унрављање школом у главном зависи од тога ако непрестано и брижљиво пази па ситнице и ако савесно прегпе да све тсшкоће савлада одмах у почетку." Опај ко пази на ситнице у школском нослу, тај ће бити увек обазрив и у питањима већег знаиросвеиш гдлспик 1899. г.

чаја. Управо онај ко буде водио рачуна о ситпим појавама школскога живота неће имати ни потребе да се бави крупним стварима, јер ових пеће ни бити. Нема сумње да у томе, што ће учптел> увек подједпако назити иа ситнице, којс се тичу учоничког понашања у дворишту, у строју, у учпоници итд., лежи једно од најглавнијих дисциилппских средстава за стварање дечјега карактера. Тим се путем код деце стварају навике, од којих носле у многоме зависи њихов васколики напредак што ће га чинити, кад већ буду н одраслп. Способност човекова да своје знање уиотреби, показује с колико је успеха или неразумевања његов учитељ вршио свој посао васпитавања. А човекова умешиост да своје знање уиотреби, не зависи толико од количине његова знања, од развијености њсгове носматрачке способности и логичког мишљења, колико од одлучностн његове воље. Отуда је од веома велике важности да се у васпитанпка створи јасна и јака воља. А карактер вољне радње, воље, за-