Просветни гласник

370

НАУКА И НАСТАВА

виси од тога, како ће се дсци допустити да врше опо стотине ситних послова њнховог свакидашњег живота. С тога сваки акт ученичкога школског живота: стајање, седање, ходање, узимање књиге, таблпде итд. мора се вршити брзо, тачно и по неком реду. Нарочито па ове „ситнице" треба сваки учитељ да обрати своју особпту пажњу: 1. После сваког одмора, а пре уласка у гиколу, треба ученике леио аостројити и ио утврђсном реду ауштати у учионицу. Ово треба да се вргаи увегс иодједпако и без журбе, гурања и нерода. Ако тколско двориште не бн бнло равно или патосано, онда ће бити најбоље да се за сваки разред метие на земљу по једна даска, на којој би се ученици у ред постројнли. На дати знак за постројавање, свака игра мора одмах престдти. И пре иего што их учитељ пусти у школу, постројиће их у редове, стојећи при том и сам па крају реда. „Равнање" ученика треба да се вргаи погледом па. ону страну иа којој је учитељ, а не стављањем погу до какве одређене линије. У строју не сме бити никаквог разговора. Свакп ученик мора знати своје место у строју и запамтити га према каквом знаку нли предмету пред собом у дворишту, чиме ће се избећи свако гурање. 2. Ученике трсба научити да етоје и иду уздигнуте главе, истурепих ирсију, е рукама уза се и да ираво гледају. — Навика нћи с рукама затуреним на леђа, истина нагна човека да се испрси, али у исто доба учини да после не умо да иде људски ни улмцом, ни у соби, нити за време вежбања. 3. Ако се учсници у разреду изазову из скамија, морају такође стајати у реду, нити ее на,слањати на зид, скамије, стб итд. — Кад год ученик стојп у школи, треба да. стоји на обема ногама, слободно, и да се ни на што не наслања. 4. Не треба захтевати од деце да ио школи иду на ирстима. — Ово често траже од својих ученика млађи учитељи, да им у школи не би било лупања. На често п више школске власти дају своја упуства у овом смислу. Међутим то је погрешка, јер а) тиме се деца навикавају на ружан ход, б) то им криви ножне прсте и в) то им не да да стеку лак и гибак ход. Ученици, нак, могу и природио ходити и онет да не граде ларму, ако се поучавају да стају целом стопалом, да им у ходу ђонови њнхие обуће теку упоредо с подом, и да ноге обрћу нешто у косо, тако да су им велпкп ножни прстн за једап угао, од прилике од 45 ступања, у страну. Ради овога добро је навикавати их на тако зваин „војнички корак".

5. Трсба их учити како Ис се исти и силазити низ стеиенице. — Многи ученицн, идућн степенпцама, хватају по два п три стеиена, а не треба никад внше од једног. Ако су школске степепице како треба, онда њима могу ићп по два и три детета упоредо, и тада се не губн време ма да се хвата по један степен, као што и треба. Брзо корачање иије у осгалом баш највеће зло у дечјем пењању и силажењу низа степенпце. Треба велику пажњу н брпгу обратити на то да се она научс лаком н гипком кораку. Деца су у опште снлона да лупају када иду дворигатем или ма где, где могу да граде велику ларму: тада обично иду као оно кад зими стресају снег с обуће. Треба нх учити да, кад силазе низ степенице, полако савпјају погу, одржавајући тежигате у колену, док стопало друге ноге пе додирне најближи доњи стеиен. 0. Трсба их учити да стоје док читају или кад одговарају. — Ово захтева већ и обична пристојиост. Алп је ово мењање положаја, устајање и седање, и од велике Физичке користи по ученике. Говорпи органи боље и слободније раде кад дете стојп него кад седи. Устајање треба да је брзо и одсечно. 7. Треба их учити да књигу држе у левој руци кад устану да читају. — „Књигу у леву руку, а десну ногу мало натраг", то је опгато правило које школски људи препоручују при читању. Ако дете држп књигу обема рукама, онда је обично много приблилш очима, а лако се и иогури. 8. Сваки иосао треба да држе иодаље од очију. — Кратковидост се све већма шири. Статистика, која се о овоме брижљиво водн у Европи и Америци, показује да нема ни један од сто кратковиде деце кад ступају у гаколу, а да је 60 од сто јаче или слабије кратковидих код младића. који гаколу у својој 18 години остављају. Ово је негато страшно, и треба да подстакпе сваког учитеља који има срца, да се брижљиво постара да и сам од своје страпе иоради, како ће се ово зло сузбити. Бар нека пази да му у учиопице улази довољно светлости, и да светлост пада ученпцима само с леве стране, или с лева и с лсђа, алп никад спреда. Затим може непрекидном пажњом иавићи децу да држе очи подаље од таблице, од књиге, од писанке итд. 9. Треба ученике навикавати на чиетоту, укусност и тачност. — Ово може да вреди деци више него ли голо знање што га у школи добију. Не треба допустити да се хартија или ма каквн отпаци бацају но школи. Свако дете треба да је одговорно за. чистоту пода у околини свога седишта. Учитељ треба чешће да прегледа скамије својих учеиика,