Просветни гласник

НЛУГСА

И ПАСТАВА

цима. Један од најглаваијих раздога протипу учитељнца ио мушким школама је баш тај, што оне не могу са својим ученицима да играју, н да их вежбају он&ко како то треба да буде. 11. Греши ко стоји сасвим бдизу својих ученика. — Било у учноницн, било у дворишту, учитсљ треба да заузме такво место одакло ће моћи видети у свако доба сваког ученика. 'Гако мссто треба да нма и онда кад нх иостројава нли кад пх вежба. 12. Греши ко руком намешта ученике по местима. '— Ако учитељ стоји тако да има нреглед свнх ученика, онда неће никад пасти у ову вслпку ногрсшку. Гуратн плп вућн дете па његово место зпачи само изазивати у љему рђаве осећаје. Дете тада може лако да почпе давати отпора и ондаје учитељ усигурно изгубио од свог ауторитета, а можс со десити да му учитељ учпнп и какву повреду, пе бн ли га само себи потчинио. Чак ни учнтељ првог разреда не трсба својим рукама да намешта учснике па њихова места, на ма како нежно он то чинио. Дечјим покретима треба да управља њихова властита воља. Ову вољу учитељ треба да васнита. п>ом да рукује и управља. Никад пак не трсба он да ради оио што треба да ради сам учеиик. Ту нема никаквога реда, ннтн се тим разредом добро управља где учитељ мора својим рукама да иоставља децу на њихова места. 13. Греши ко даје многе рђаве оцене. Код иекнх ћете учитеља наћи читав пљусак рђавих оцена по разредима: те рђавс оцене за владање, те рђаве оцене за учење. Такви се учитељи често туже како „њихови учеиици и не воде рачуна о својим оценама". Било би чудо кад би што за то и марили, било они, било њихови родитељи. Ако у каквој добро уређеној школи и најгори ђак добије за месец дана пет шест рђавих оцспа за владање, онда таквом школом морамо битн незадовољни. Ту учитељ треба да се осећа постиђел. Оп даје рђавс оцене само дљ скнне са себе тсрет, или што је плашљив да се ухвати у коштац са злом, како би то требало. Ако велики број ученика има рђаве оцсие из учсња, и ту је скоро у свима случајевпма крнвица до учитеља. Ту су илн лекције сувише тсшке, или одвсћ велике, или није било довољног објашњавања, или деца нису уиућсна како трсба учити, или најзадније он сам озбиљио нн прегао да их научи. 14 Греши ко за мале кривице кажњава. Неки учитељи хоће да искалесвојесрце до краја над

онима ученицнма чпјс грешке ннсу баш тако озбиљпе прпроде. Ту су и страшни погледи и опоре речи којима се казии какав мали злосретпик само за то што је случајно нспустио своју таблицу, или се окрепуо да види свога комшију. Оваки учнтсљи доводе самн себе у незгодан положај, јер не умеју да одмере строгост своје казне према величнин кривицс. То уноси забуну у моралну прпроду дсчју, јер их доводп на мпсао да су све грешкс подјсдиако тешке. Од највсћс јс важности то да учнтељ никад не брка оно што је случајпо с оним што јс хотимнчио, оно што је урађено без размншљања с оним што се чиии с намером. 15. Греши ко се много жали и џангриза. Ако ће икога омрзиути н деца н родитељн, то ће најпре без сумње битп оиај учитељ који се пеирестано тужи. Та овај пп самога себс не бп волсо само кад би се боље познавао! Он и пе слути како су његова тужакања доеадна. Ако му ко од надзорних власти походи школу, прва му је реч : „никад нисам имао овако рђаву децу, нс зиам шта ћу да радим с њима\ И његови га ученици с тога и прсзиру, као што презиру и свог друга достављача. На и онај коме се жали, гледаће иа таквог учнтеља са сажаљењем, јер у њему впди човека који као дахоћс да се хвали својом рођеном слабошћу и својнм неспособиостима. Деца су свуда више мање једнака и јсдних особина. Свака јс школа отворена књига, у којој се јсдним погледом може да прочита и види како се у њој радм, и колико су ту учитељеви идеали јасни или помућени. Нема разреда који ће бити дуго на миру и који ће сам што радити по својој властнтој нобуди ; али, с друге стране, нема разреда који се неће умирити и почети радпти, само ако њнмс рукује добар учитељ. Отуда паметан учитељ неће никад ни кудити свој разред за немир и нерад. Учитељ који грди, исмсва, џангрнза, не може никад стећи љубав својих ученика. а без тога нити може њвма управљати интн код њнх створити сталну вољу и бригу за школскнм радом. Онај ко призваје, ко уме да оцени и паметно рукује оним малим старањем дечјим за радом, може бити сигуран да је тим начином створио н ону већу жудњу н већу збиљу за радом доцнијег времепа. 16. Греши но децу задржава у учионици за време школског одмора. — Деца имају права да изиђу мало напоље ради одмора, ради промене, радн покрета. У време одмора ученицвма нс треба допустнти да остану у учионици, баш кад би то оии н хтели, сем ако време нпје ружио. И старо