Просветни гласник

БАУКЛ И ПАСТЛВЛ

373

и мдадо, и мушко и женско треба да со користи приликама да се поигра у свежем ваздуху, назећн се при том иа одело и др., кад је време хладно. . Кад је хладно, опда они учеиици који су слабијих груди могу остати у соби и одмарати се, али им не треба доиустити да тумарају тамо амо, сем да то чине по неком реду и под учптољевим руковођењем. Код већих школа би увек требало да ,је по каква одвојена соба за све оне ученике којима се допушта да у школи осгану ?а време одмора. Ако Је време врло рђаво, те се учениди ие могу иустити иапоље, одмора и разонођења нпак треба да буде, као и увек. То време онда треба уиотребити па телесна кретаља, а прозоре отворити да се школа проветри. Деци се тада може допустити да ходају по соби, по двоје п по неком реду, п да се полако разговарају, или им учитељ тада може што иричати, или пустити кога ђака да прича или да чита. Може се водити п разговор о каквом скораишем догађају, али тек учитељ мора бити она сила која управља н за време одмора. 17. Греши ко позива у помоћ вишу власт сем у крајњим случајима. — Неки учптељи хоће често да позову управитеља да извиди и најмање снтнице. Разуме се, да ће паметнији старешпна ове детињарпје забранити. Не може управитељ сваког часа иапуштати свој носао и своју школу и трчкарати на позиве слабих или пргавих учитеља. Кад би ови само знали 'како се ионижавају у очима својих ученика, позивајући без потребе сваки час управитеља, они би се свакојако трудили да ово буде само у ретким случајима. Како се може и очекиватн да ученици поштују учитеља који нм се чини само као намештени ухода, комо је дул:иост да мотри на њпхове поступке и да нх доставља вишој власти за кажњавање? 18. Греши ко мисли да је обавештавање исто што и дошаптавање. -- Има много ствари које учитељ треба да зна а не може их дознати без номоћи ученичке. Ни једна се школска наредба не сме иамерно ирекорачити а да се учитељу то не јави. Неки учитељи заплету своје ученике у стотину неких правила и иаредаба тако, да деца у својим забавама, по њихно здравље тако корисним, не могу да буду ни природна ни слободна, непрестано страхујући да се не огреше о којо правило. Правила за владањо ученичко, кад ови нису пред очима учитељевим, треба да су мала и да се одиосе само на то, како да се чувају школске ствари и да се сузбија норок.

Јср акодеца ремете, кваре, руше школске ствари, или ако се дечја душевна чистота и њихов морал подрпвају рђавим речима илирђавим навпкама неколицине, онда је веома важно да учитељ о свему томе буде добро обавештен. А обавештавати се о стварима ове врсто није ни у ком случају то исто што и „дошантавање", у обнчпом значењу ове речп. Шпијунажа, дошаптавањо је опо достављање свију ситница, оптуашвање свог противника у жељи да се он казни. На против, за давање истинитих нзвештаја треба јаке моралпо снаге, на често н самопожртвовања ради оиштега добра. Разуме седаје по морални развитак учеииков у сваком случају боље да учитељ код својнх ученпка развије таква осећања, да они сами међу собом угушују својо рђаве иавпке, и кад он није ту. Има недагога ко.ји осуђују као недостојно свако обавештавање које би учитељ тражио од својих ученика ради сазнања какве кривице. Најзад ма каквих да нка мишљења о добровољном ученнчком извештавању, без сумње можс само једно иравплно мишљење бити о томе, какваје дужност ученикова кад његов учитељ тражи од њега да каже што зна. И зар је „нечасно" кад сведок казује истину у суду? И зар школа није свет у маломе, те и учитељева ислеђивања што и судска ? ГОто треба осудити као недостојно и иечасно то је оно дошаитавање ученпчко из ситних и себичпих побуда, и учитељ не треба да пожали никаква труда да у својих васпитаника развије дух отворености н части, што ће учинити да ће они сами ићи иа руку његовој намери, да се никад не деси што не ваља ии онда, кад он није међу њнма. Иаметан учитељ никад неће ни тражити да се обавештава о којекаквим тричаријама. 19. Греши ко се закашњава. — Својим закашњењем учнтељ п даје рђав пример ученнцима н испушта из руку надзор над њима. Ако учитељ иије тачан, поуздано је да ни ученнци неће тачнн бити. Деца со управљају не но учитељевим речма пего по његовим делима, нли управо она цене вредност његових ноука према томе колико нх он с'ам врши. Својим закашњавањем ће учитељ изгубнти сваку моћ над својим иитомцима у јсдном од најглавнијих нраваца у коме он може на њих утнцатн. Али је н иначе, ради надзора, у њсгову рођену пнтересу да се не закашњава. Учитељ треба да је у школи лети иајмање четврт часа пред почетак школскога рада, зими најмање на пола сата. Јер ако се деца пусте да су у шкоди немирна пре доласка учитељева, не треба се оида никако чудити ако их буде тешко умирити и за време школскиу