Просветни гласник

374

ПАУКА И НАСТАВА

часова. Најбољи начин да учитељ добије моћ и утицај над својим разредом јесте да дочека и да се поздрави ујутру лично са сваким својим учеником. Све особине дечјега темиерамента могу се тада боље иозиати иего ма у које друго доба даиа, те је онда лакше њима и управљати. 20. Греши ко је небрежљив на своје одело. — Учитељ треба да је у сваком ногледу углед својим ученицима. Ваи сумње је да ће ученици нрема његовим навнкама и његовој нотњи иодешавати и своје. Најбоље лоуке које пм оп моЈке датп, о чистоти и уродиости, нису његова причања него његова дела. Али он треба да буде и нешто више од самога угледа. Треба да им кадгод што и казује о лепом понашању, о оделу, начпну одевања итд., али, разуме се, да од свега тога буде доста п код њега. Нрегледање дечје чнстоте, али без оне Формалне церемоније, треба да буде сваког дана: у обућу нека им загледа кад их постројава пред школом; на лице и одело нека баци свој ноглед кад га поздрављају својим „добро јутром"; па руке и нокте нека погледа када пишу. Све то може да се види без нарочито одређеног времена за нрегледање чистоте. Небрежљиве ће најнре лено оиоменути, у ионовпом случају иослати их на поље да своју небрежљивост поправе. Ако јс то каква ситница онда се то може учинити и у нредсобљу, где треба увек да стоји какав умиваоник, четка и др. Ако ли је ученик чешће, ма у ком погледу, небрежљив, онда га треба послати кући, па о томе известити његове родитеље. Родитељи, за чије се добро мишљење о школи треба увек старати, биће у неку руку обавезни учитељу, кад им овај буде обраћао иажњу на рђаве павике њихове деце. 21. Греши ко седи за време предавања. — Но здравље је боље кад учитељ стоји, илн се креће тако слабо да своје учепике иимало не узнемирава. Оно непрестано ходање и лупатање ногама, што су многи учитељи уобичајили за време својих нредавања, треба избегавати. Наставник ће много бољи иадзор водити над ученицима кад стојн нсго кад седи. А поуздано је да ће му п настава бпти живља и еиергичнија. Ако би у току предавања учитељ осетно умор, оида неке мало и седие. Учитељпце пак нарочито треба да се одмарају седећи. 22. Греши ко заповеда онда кад је довољна и сама напомена. — Често је довољно, на јасан и разумљив иачин, само иапомепути и иреноручити ученицима да нешто ноправе на свом оделу, иа-

чину одевања, у понашању, или ма у чему што се односи на школски посао или на њихово владање, и одмах ће бар половина ученика послушати ваше напомене, било с тога што желе да вас задовоље, било с тога што су увереии да ће, тако радећи, одиста за њнх добро бити. А кад већ тако уза се нмате иоловину њнх, нсће вам бити тешко да на тај, тако леи и мпран начин (и што мирннјнто бољи), створите у школи онште унерење да су учињене пзмене корисне. И кад је тако добро семе већ носејано, оида га иустите нека ниче и расте. Ви само треба да будете стрпљиви и добро ћо се дело ширити. Ако дакле учитељ ностуна вешто и с тактом, онда ће у школи једва бптп два три учеинка за које ће му требати каквог јачег утицаја па да и они вршо оно што наставник жели. 23. Греши ко пушта да му ученик буде чешће досадан а да о томе за времена не извести родитеље. — То јо већ утврђено правило да родитељи и школа треба да раде сноразумно п складно. Школска дисцнплина треба, колико је год то могућно и разложно, да одговара домаћој. Учитељ треба да поштује права и мишљења роднтељска, а ови оиет од своје стране треба да чувају и нодржавају ауторитет учитсљев. Ова се жеља може нспунити само тако ако родитељи и школа одржавају међу собом, по неком утврђеном систему, сталну везу и споразум. Нема сумње да ће у школи увек бити један мали део деце, која ће, не чинећи какве грешке озбиљније нрироде, ипак задавати учитељу доста нослаимуке. Оваки ученици својим узнемиривањем и досадом најзад доведу дотле да учитељ мора одлучније да иоступа с њима и да пх како строже казни. Ова је казна често увек већа н оштрија него што бн требала да буде за последњу крнвнцу. Али је носледња погрешка обично само она „каиљица која чашу преиуни", и последња казна нокрије све раније грехе. Родитељи пак тако кажњеног детета распитују само зашто је казиа тако велика, и од свог детета, или од кога другог, ако још п питају, добију извештај само о величини последњс кривице. И тада са свим нриродно закључују да је учитељ био безразложно строг, ако не н претерано ненраведан; п што је још најгоре у врло много случајева они своје незадовољство исказују на видљив начин и пред својом доцом. Но каткад они своја осећања износе на врло драматичан начнп п пред целом школом. У оба ова случаја последица ће битн да ће учитељ изгубити код својих ученика од свога угледа. Родитељима се у оваким случајнма готово не може нп заме-