Просветни гласник

наука и настаба

383

у Беогриду: 1. Михаило Поповић, ђакон, рођсн у Бачкој; 2. Никода Ресничанин, пз Аустрије; 3. Константин Јовановић, из Аустрије. У Крагујевцу: 4. Петар Ииколић, нз Футога; 5. Ђорђе Јевђепијевић, рођен у Вранама у Србији, среза космајског. У Паланци: 0. Стојадии Димитријевић, из Пеготина. У Смедереву : 7. Татомир Мидовук, из Трпижеврема; 8. Агапије Угричић, из Срема. У Пожаревцу: 9. Стеван Максимовић, пз Крушевца; 10. Јевтимије Петковић, из Вршца. У В. Градишту: 11. Ранђел Теодоровић, из Срема. У Д. Милановцу: 12. Исак Облучаревић, из Славоније. У Еладову: 13. Павле Атанацковић, из Новога Сада. У Неготину: 14. Живојин Керечки, из Срема. У Зајечару: 15. Павле Марковић, из Баната. У Гургуеовцу: 16. Матеја Нпколпћ, из Вршца. У Бањџ: 17. Јосиф Димитријевић, из Вршца. У ПараАину : 18. Радосав Петровић, из Бугарске. У Ћуарији: 19. Павле Симоновић, из Јагодине. У Свилајенцу : 20. Јован Познановић, из Срема. У Јагодини: 21. Димнт. Јовановић, из Београда; 22. Никола Јовановић, из Ниша. У Ерушевш: 23. СоФроније Л азареиић, из Аустрије. I У Чачку у24. Тодор Живковић, из Славоније. У Ужицу: 25. Милутин Будимировић, из Аустрије. У Ваљеву: 26. Наум Нетровић, из Славоније. У Шаицу: 27. Радован Пантелић, из Мачве; 28. Ђорђе Јевтимијевић, из Срема. Као што се види, ио градовима било је крајем 1835. 28 учитеља. Ту нису ушле сеоске школе, које су се зпале општипске, нити ириватне. Колико је било ових школа при крају ове године не знам, али почетком 1834.(5. било је 34 општинских а 29 приватних. Плата учитеља општинских школа била је од 350 до 1500 гроша. На овом месту да поменемо и пачин како су издржаване ове оншинске и ирнлатпе школе н њихни учнтељи. Кратак одговор. Слично оиоме пз првог Устанка. Варошке општиие издржавале су саме н школе и учитеље. У селима су издржаване и школе п учитељи од стране нахијских судова, којп су онет иотребна срества прибирали из среских н нахијских приреза. Учитељи приватних школа добивали су своју плату од ђачких родитеља, према иогодби, рачунајући од свакога ђака од 1—5 гроша месечно

и нешто у храни. (Ж. ПстровиК , Финансије и Установе стр. 765. и 766.) Осим горе поменутих школа у појединим градовима, било је још школа, али у њима крајем 1835. из разних узрока нпје било учитеља. Из иомеиутога комисијског извештаја внди се да је било још школа: у Љзници, али није било учитеља с тога „што је учитељу плата, коју је пре тога из нрирезне касе примао, укинута, па сад учитеља нема." У Еаменици, нахији ваљевској, „школа са врло лепим зданијем, по су се сва деца растурила, због тога, што је учитељу плата, коју је примао из прирезне касе, укинута, па сад пема учитеља." У Еарановцу такође се вели да „има прилично школско зданије", али нема учитеља. Исто тако у Трстенику, Убу, Палежу и Остружници постоје лепе школске зграде али нема учитеља. Поред овога занимљнве су и комисијске наномене за неготинску школу и београдску. За неготинску вели се: „Комисија је у сагласију с господином полковником. Стеваном Јоваиовићем иримјетила обшчеству неготинском да начини још једну школу, будући је сасма много деце у једној сади н за једног учнтеља." А за београдску веди се у извештају; „београдско школско зданије тако је тесно, да деца неимајући места у школи, и по конку седе, а в томе число ђака тако је ведико (264), да би нуждно бидо јошт једну четврту класу отворити." У комисијском извештају још је напоменуто о шкодама у шабачком округу: „У шабачком окружију има више лепих зда„нија шкодскпх с одабраним учитељима, кои би „сваки у нормалним школама могао учнтељствовати, „те су школе пак у Богатићу, Рдоговцу, Шевари„цама, на Ориду и Свидеуви, но се сад све бата„љују, због тога, што учитељима сад иема од куда „плата, која им је из нриреских нара давана, да „иде, пошто је прирез сад од Ђурђева дапа нре„стао, нити је који од учнтеља за ово под године „плате добио, будући оншчества нису тако велика, „да бн једно за себе, без помоћи целога среза „учитеља нлатити могдо, а к томс ни деца ннсу „само из оног једног места, где се школа наоди, „него из различпти села има, која сва пристају „драговољно оиет прирез у пме то дати, само да „им Правитељство допусти и одреди колико да „Дају." 1 ) Овај извештај по свему врло је значајан. Ади особиту занимљивост иоказује у томе што од 28 2 ) М. ПетровиА, Финаисије и Уставове I. стр. 767—768.