Просветни гласник

НАУКА II

НАСТАВА

385

пренело на директора школа и овај је преддагао лица за учитеље, па их посде по одобрењу „Управног Савета" уводио у дужиост. Ја мисдим да је Петар Радовановић, обишавши нрви иут ове године све шкоде у Србији, рсФерисао и кпезу н државном савету како је са школским зградама и са снремом појединих учитеља. Услед тога, мисдим да је и потекла наредба кнеза Мидоша од 22. августа 1836. под. ВН. 3399. узкоју је кнез Мидош посдао Унравном Савету план, по коме се нмају школе у Србији постројавати, с наредбом да га па свој начни приведу у дедо. Исто тако једним актом од 10. октобра 1.836. В№ 3954. кнсз је иаручио управнбм савету да нризове себн, ако је могуће, све учитеље, који су распоредом назначенн за ту годину н види подобност њихову, иа по том да одобри да се пошљу куда су назначени ако се види да су добри. 1 ) Еако се предавадо сада у овим шкодама ? Да ди је задржан онај наставпи програм, који смо издожиди да је вредио за 1832. годину? То ништа не знам, јер о томе за сад ништа нисам могао наћи. Међу тим није без значаја да изнесем овде мишљење г. Милована СиасиКа, који је био гдавпп управитељ основних шкода, и који је ирибирао статнстичке иодатке овога времена. Он о овоме вели: „У ногдеду иредмета, који су ученицима у основној шкоди предавани, приметити је, да ови пису биди нрописани; ио чему су ови и зависиди од способносги појединог учитеља и могућности набавити иотребних књига. Но понајвише предавани су: буквар, часловац, псадтир, четири вида рачуна, нисање, молитве, свештена историја, а негде и катихисис и сдовенска граматика. Начин нак, којим су ови предмети предавапи, био је у опште механичан; јср правида није било ироппсаних, но којима бн се учитељи уирављали, а о методу сдабо је који поњатија имао. 2 ) И општине и кнез старали су се и око оснивања школских Фондова у појединим општинама, да би се тиме одакшади трошковн око издржавања шкода. Ове су у почетку звали „Фундуси." У ове фондовс удазили су свп придози на шкоде, нокдони и други приходи. Кад је извршена реФорма осповннх школа поводом „Сретењског Устава", ових се Фондова одржало свега пет. Капитад, који се надазио у ових пет Фондова износио је 13.788-15 гроша. Од овога иовца издато је бидо под интерес само 6283-05 гроша, а остатак се налазио но црквеним касама, помешан са црквеним новцом. ') Зборник закова и уредаба књ. XXX. стр. 201—202. 2 ) Просветни зборник закопа и наредаба ед 1895. год. стр. 741. нросветни гдасник 1899. г.

Ови фопдовп постојади су у Смедереву, Ножаревцу, Шапцу, Београду и Крушевцу. (Види М. ПетровиК „Финансије и Установе" стр. 768.) Да би се ови фоидови одржади и увећади, киез Милош издао је 1837. године 11. јуна указ нод № 2180 ове садржине: „У сојузу с опредјеленијом учињеним, на зи„мушњем частном собранију у.Крагујевцу, у месецу „Јануарију и потврђеним на сад држаној Спасов„ској Народној скупштинп, да се од сваке вјенча„нице у отечеству нашем напдати од жониха један „цванцик на новостроими Фундус школски и шпи„таљски преиоручујемо конзисторнјн, да опредје„леније ово цјелом свјашченству у богоспасајемом „отечеству Нашем саобшчи, с иреноруком на нро„тојереје, да они посредством подручиог нм свја„шченства, од сваке вјенчанице од жениха реченн „цванцик, на речени Фундус напдате, и иовце с ра„чупима, који су из Архидијецезе, непосродствено, „а који су пз прочи епархија, посредством дије„цезални Јепископа сваке годиие у почетку ведн„ког иоста конзисторији поднесе, која ће но том „исте рачуне с новцима тутору речеиог шкодског „и шпитаљског Фундуса полагатн." „У објављенију опрсдедепија свог свјашченству „додатиће конзисторија и то, да је дужпост свја„шченства љепим начпном учннити иредставленије „жениху и сватовима, да и више што на речено „бдагодјетелпо заведеније нриложе и ако у том „успеју, то исто да се ставља у рачуп. Исто тако да конзисторија препоручи свјашченству да оно у договору с туторима церковним при свакој удобној нрилицп понуђава п нооштрава благочестиве христијане к доброхотним дајанијама на номенути шкодски и шпитаљски Фундус како ти при крешченију, при свешчарству, прн тестаменту и при овим подобним разним праздпованијама и придикама, а све рачуне водиће тутори церКОВНН." 1 ) (Наставиће се)

ЛАТИНСКА КЛАСИЧНА ПРОЗА У СРПСКИМ ПРЕВОДИМА ПРИД0Г ЗА ХИСТОРИЈУ СРПСКЕ КЊИЖЕВН0СТИ НАПИСАО -ј- Жил. Р. ДимитријевиК (Наставак) Међутим и ако је Шимичев превод цео тачан, на чак рекосмо и ропеки тачан, ипак му се по нашем уверењу поткрадоше две не маде грешке и ') Гласник сри. ученог. друштва IX. стр. 167.