Просветни гласник

396

ОДЕНЕ И ПРИКАЗИ

школскога одбора др. Илија КоловиК, већ познат као одлпчан народни лекар и велики пријатељ школских радника и школске омладпне. У овим поукама упознају се учитељи са кужппм болестима: диФтеријом, богињама, гаарлахом, срдобољом и заушњацима, које се често јављају код гаколске омладине, лако се препосе и ужасно сатиру наш народип подмладак. Овнм се поукама хоће, да сс сеоски учитељи поуче, како би моглп одмах познати ове болести, те да би се за вромена позвао лекар у помоћ, и тако се отклониле ужасне последице, које би иаступиле ако би болест узела маха п почела се међу децу ширити. Износе се и упутства како ваља поступати с овакпим болесницима. На крају су упутства и за дезинФекцију стана и хаљнна, ношто је која од кужних болести прешла. Нанред већ поменусмо, ова је књижица једиа лепа повина, а у аој је опет пупо новипа, врло корисних за иаставу и иародпо образопање. Од тих новина Родитсљске вечсри највише привлаче пажњу на се. Да би се ученички родитељп што више заинтересовали за школу и васпитање своје деце и постали свесии све опе велике одговорности, коју и оии, као родитељи, имају за сваки пеуспех у учењу и васпнтању своје деце, падзориик округа крагујевачкога огледао је с наставницима народннх школа у Крагујевцу, да с времена на вроме позивају ученичке родитеље на разговор и саветовање о мерама, које би ваљало и родитељи и наставници да иредузму, па да ученици и у дому и у школи и на улици буду што уредпији. Оваквих договора с родитељима ученичким — родитељских вечери бнло је пет. На њима је прво који од наставника ирочитао нарочито сиремљену расправицу о коме школскоме и васпитноме питању, па се после водио о томе разговор, у коме су участвовали и наставиици и учепички родитељи. На досадашњим вечерима говорило се о дечјим навикама, значају рслигијскога васиитања, дечјим играма, домаКим радовима ученица и др. На свима вечерима био је велики број ученичких родитеља и сви су с великим интересовањем узимали учешћа у разговорима, који су вођени о васиитању њихове деце. Како јс било лепо вндети окуиљеие: свештеника, чинов- ! ника, трговца, занатлију и најобичнијега радника; сви су оставилн своје послове иа похитали у школу, па позив паставника своје деце, да саслушају наставнике и са њима се посаветују шта да чипе, па да се њихова доца што боље упуте у ономе гато је добро. Па како јо лепо било чути од родитеља, како захваљују наставницима за труд око васпнтавања њнхове де.це и заверавају се, да ће у будуће и они са своје стране све чипити да ола-

кгаају наставницима рад, који је у истиии пун тешкоћа. Четврти већи прилог у овој књизи опетјео^ школскога надзорпика. У њому се говорн о ученичким књижицама, које ваља да има сваки учопик, а у које би наставници с времена на врсме убеложавали потребне податке о учењу дотичнога ученика и његову владању у школи, а роднтељи би опет бележили, какав је учепик у кући, те бн тако ове књижице биле као нека копча између наставника и ученичких родитеља н слуашле бн и једнима и другима као коитрола о марљивости и владању ученика у школи и у кући. Свечаио нрослављење иародних празника у школи опет је једна лепа новина, коју су у овој школској години нокоји школски надзориицн почели уводити у народпе школе. Нарочити прнлог у овој књизи посвећен је овнм школским свечаностима. У њему се говори, како су ове годиие нрослављапп народнн празници у народним школама округа крагујевачкога, и нзпосе селепе носледице ових свечаности. Не можемо, адаиовом прили.ком не ноновимо жељу, већ једном исказаиу у Нр. Гласнику: да већ у новој школској години не будени једне народне школе у Србији, у којој ие би народни празници били што свечаније ирослављани. Само том приликом нека се што чешће чују и наше гусле и уз њих нека се у песми казује по што из нагае народне прошлости. Други део ове књиге посвећен је статистичким подацима о народним школама и наставницима у округу крагујевачкоме. Ту је објављен састав окружнога школскога одбора, побројане су све школе у округу са управитељима н свима наставницима и наставницама, изнета је кратка садржина свих важнијнх наредаба министра просвете н црквенпх послова, које су у току године уиућене школским надзорницима. Носле овога је извештај о стању свих народних школа у округу, па извештај о ученичким излетима, раду на учитељским већима, курсу за усавршавање наставника народних школа у томе округу, школскоме музеју. На завршетку је статистика школа у округу крагујевачкоме за 1898,—99. школску годину, преглед издатака учињених на школе у томе округу, и на послетку је наредба о о упису ученика у I разред. Похваљујући овај оглед школскога падзорнпка за округ крагујевачки, да да јаваи рачун о своме годишњем раду и да изнесе стање народних школа у своме округу, желели бпсмо да и остали надзорпнци иародних школа у будуће спремају овакве извештаје. Овај првн извештај ове врсте у нас нека послужи као углед, то други и даљи изве-