Просветни гласник

4'

плуеа Н настава

455

а стид и начин излагања тих мисли као нешто сасвим споредно, и наравно — погрешно је. Ми смо казали, шта је навело Цицерона на писање тих парадокса, па је онда сасвим јасно, да, ако стид није претежиа лспота ових делада, а оноје зацело равномерна с мислима. Светићев превод „парадокса" није ништа друго до иричање истог, али тако, да су све мисли Цицеронове једна за другом истим редом казане — иревод међутим није. Кад се од „нарадокса" Цицеронових одбаци стил и начпн излагања Цицеронов, онда они престају бити његови, а могу носити чије хоћете име, а стила и духа Цицеронова у Светићевом нреводу — нема. Он се трудио само, да не ногреши у разумекању језика, н што је у томе успео ииак изузев пе једну могрешку, није никако чудо у овако малом преводу, али он није разумео дужност преводиочеву, и зато му ово и није — превод Цицеронових „парадокса". Од оних погрешака ми ћемо неколико навести, [за неке од њих види се, да су ногрешке из непажње и хитње], али ћемо изнетн за пример како он пресађује класичан Цицеронов стил само ове две оригиналне реченице, које он склапа у једну, па ће се ствар расветлити. У осталом овде би требало изнетн цео његов „парадоксоњп" па да се тачно може нетачност увидети. I I). ,Дипциат е§о тећегсиЈе педие ресишаз 181огит пе^ие 1ес1а та^пШса, педие орез педие трепа, пе^ие еа, диЉив тахппе аЛв^гхсИ зип(;, уо1ир1;а1еб 1П ћоп18 гећиз аи1 ехре1;еп(118 еззе (1их1, ди1рре еит уЈЛегпп ћот1пез ћхз гоћиз с1гситрепеп1е8 еа 1атеп ДовМегаге, тах1те, ^шћиз аћипЛагеп!;. Кедие епјт ехр1е(;иг ипциат пес ваМаЈиг сир1сИШез зШз, пе<зие 8о1ит еа, диг Ћ,а1>еп1, Н1>1(1ше аи§еп(Н сгпс1а(;иг, 8ес1 еИат ат1иеп<И те1и". превео је : Л заиста никадг нисамЂ на новде богатогЂ каквогђ , нити великолЉааа здан1л нЉова, нити властБ и уважеа1е, нити сласти, коима се иредаго наивнше, за права и пожелаша достоина добра држао; ерЂ самЂ видш, да лгоди у наивећол изобилго овш ствари опетЂ за пвима наивећма гину; ерт, со жедв пожелан1л никадт, не утолвава, нити се совршено гаси; нити богатогг мори само жела, да свое благо умножи, иего га и стра еде, да што не изгуби". „диат гез ипка (Нс1 ро- „него што бн се толика всИ ". шН. стварЂ казати могла" % т1а а^дие раеИз Ши&- Ђ еамо, доказателсто тога Ггап&о зит виттогит чина, да е врло субтилно, ^ггогит Јгаес, диае пегЂгз зато ћу га л жиаотомг зиШИиз, диат заИз ез1, и дЂли славни мужева (Изртагг ^гс1еп1:иг и .11 10. гледати да обпснимг". „УиШз 'роз! ИЂегат С1- „Хоћете лн после ослобоуНа1ет" II 11. ђене државе?"

„(Јш<1? А Кита. Ротр1- „Шта о Нумн Помпилш?" 11о?" (ос. „1пс1р1аншзпе?"). Је л то сраски? II 11. „тшизпе §гаИа8 сМгз ггп- одмах доцније подвучено тоНаШи8? и је изоставио. * Као што се види Светић је, н што ф граиатичког разумевања језика тиче, у оваш? маленом иреводу учинио неколико погрешака, кОЈе се баш тако олако не оираштају, али је у стилним иогрешкама тако богат, тако да их је тешко све нребројати. Сам онај један пример може доб^ом стилисти и познаваоцу класичне латинске прозе, а нарочито Цицероповог стила, бити довољан за охарактерисање самог иревода, а пашеје да кажемо, како цсо иревод апсолутно ни у једном делу свом није без оваких ногрешака и недостака, те после свега овога, мислимо, да је сасвим разложно, кад кажемо: Светић је савршено рђаво превео Цицеронов парадокс, па ако би се тако што и могло ком другом опростити, зацело не може никако хориФеју наших преводилаца из класичне књижепности. И опет онака иста утеха као мало нре: хвала Богу, кад је „превео" само тај један парадокс! У истој години Матичиног Л.етописа а четвртој „частици" јавио се и четврти превод Цицерона ФилозоФа. Овог пута дошла је до руку наших иреводилаца и друга класична ствар у филозофији латинској а најпопуларније дело Марка Тулија Цицерона — „Тускуланска Испитивања". Добили смо их у једном малом одломку у преводу Јакова ЖивановиКа : „Ц1ц. I Тулије" који нас је после дванаест година обрадовао преводом својим свих нет књпга истог дела. Ову велику филозофску расправу ирегледаћемо у њеном целокупном преводу, кад нас време својим током тамо одведе, а сад ћемо прегледати овај одломак и уломак у исго доба, и изјавити, како је он одговорио свом циљу. Дрлшмо да је излишно наномињати, да је и ово дело рђаво преведено, јер ће нас много више изненадити новост, кад чујемо, да је кака класична ствар у иас добро преведена.Те као и „златна књига" страдале су и дивне књиге „Тускуланских Испитивања" од наших невештих и непозваних преводилаца. У овим ремек-листовима, које нам је завештала старина као једно од својих највећих блага, огледао је највећи латински књижевпик да себи својственом вештином изнесе пред наш суд и наше срце неколико иитања, неколико покушаја, како он каже, и да њима користи свом народу „и кад је ван државних послова". Чдвек пун највећег човекољубља и силног осећања за лепотом, одушевљен узвишеним и великим мислима, чиста непо-