Просветни гласник

457

нревода] но у преводу најнећег латинског стилисте. Те се тако лако добива кобан закључак, да је човек, чијој се стилној вештини дивио и диви цео образован свет, у српском преводу изашао прод српске чптаоде као гори стилиста од једног Јакова Живановића! Ми ћемо овде нзнети неколико примера и његових чисто иреводеих иогрешака, погрешака иро* тив разумевања језика, затим један пример, да се покаже његова стилна невештина, па онда и малени број из небројено много унотребљених речи и облика, који бн н најлакши стил уништили. „81С аштит 1иит 1Љх по- одмах с почетка свог про1ит езбе орог1еге еМат вода ово је изоставио а 81 јдпогез е(; 1осии е! ?ог- међутим се без тога места тат". XXIX. много штошта не можо ни разумети, јер је та реченица други, конклузивпокомпаративни део оног великог и лепог нериода у XXVIII. стр., који није нреведен. „аб, Гптсгит сарШз". „у осуждент главс г XXIX. „акШ а пИа" „отишао измедг живота* „81 тогз та!ит 811, еззе „кадг би смертг зло бнла, вепурИегпит та1ит" вдковечно бп зла бмти морала л . „РгагкШг ашто рогШ" „Апдете иначки!" „ариЛ гп/'еге$" „у иодземнимг" Да ли би ово ко разумео, ако већ пре тога пе бп знао латинског текста. Уиотребио је ове речи, „пев-ћжа, слЈдователно, изразе и облике : держати, частв (рагз), согозЂ, возбудвенх, теченје, пророчествован1в, унивати (ЛиђИаге), кораблв (га (,1о), безпр'ћделн1и, таготнеВши (то1Ј881ти8), сновидешл, изшадши, касателно,возкд1>. — Сем овога сасвим нротив правила српског језика мења Раг(;1с. ргаез, е1 ргае!;. Пример рогобатностп и невештине: XXX. 73 — 74. „Кадие соттетога!;, и(; Су§ш, ди! 11011 81пе саиза АроШш сИсаи 81п1, веЛ дио<1 аЂ ео (ИппаИопет ћа1зеге У1(1еап1;иг, ^иа ргоУ1(1е11(;е8, дит гп тоНе Ђот зИ сит сап4и е1 уо1ир1а.1е тог1ап(;иг, б1с отпЉиз ћошз е(; Лос(;18 езве ?ас1еп<1ит. Кес уего с!е ћос ^шздиат ДићИаге роз8е(; П181 Шепо поћ18 ассЈЛегИ (1Ш§еп1ег (1о ашто со^ИапИћиз, дио(1 И8 заере иви уепИ, ди1 сит асгИег осиНв <1е6с1еп(;ет о1ет 1п1иегеп1;иг, и(; а8рес(;ит отп1по атК;(;еге11(;, 81с гиепМо амез зе 1раа 1п(иепз поппипдиат ћећеасК;, оћеат ^ие саизат соп1етр1ашН с1Ш§еп!лат апп1Штиб. На^ие просветни гласнив 1899. т.

<1ићиапб, С1гсит8рес (;ап8, ћаебИапз тиНа аДуогза геуегепз, 1атдиат гп гаИ т тагг гттепзо по&1га ^еМШг гаИо' превео је: „Па онда каже, као што лабудовн, кои нису без узрока Аиолону посвећепни, но што ои, нђга пророчествован1б имати видесе, сђ коимђ предвидећи, колико е добро смерп, сђ песмомЂ и радостиго умиру, тако сви добри и мудри валл да чине. 0 овнмђ нико се иосумндти не бн могао, да нам се при дублђмЂ разсуждешго о души оно исто не случи, што се често онпма збнва, кои бн очима у номрачавагоће се сунце оштро гледали, тако видђ сасвимЂ изгубе; тако острота умасамасебе посматрагоћа кадгодЂ се затупи и зато волго кђ разсужденио губимо, и тако уживагоћи, обзирући се, застаивагоћи, многа противна удаллвагоћи као у мору безарЂделномг корабЛЂ вози намг се разумг. Ето, таким је погрешкама о тачност превода и разумевање латинског језика и таким рогобатностима стилним испуњен нревод Јакова Живановића, који је чудновато и извађен из оригинала: [од XXVIII. 70. и то од средине једне реченице, па до XXXI. 75., па онда насгављен од XXXIX с. 94. од половине иа мало на даље], тако, да апсолутно ни каког разлога нема, што се и сама мисао тако исцепкала, да је Цицерон у с.рпском преводу двојно изгубио: прво, изашао је као рђав стилиста а затим, као невешт излагач својих мисли и никакав распоређивач, те ми заиста не знамо, како би се могао Јаков Живановић за то достојпо осуднти. Као што се види тако се систематски убијала воља за класицизмом и то од оних, који су били позвани да га највише штите, и то на тај начин, да би класичпост и ленота њезина свакојако освојила себи земљишта у нашој младој књижевности, само да су је нешто ти њени први апостоли умели што боље сачувати од — себе. На овај пак начин ноступно је све више и више упронашћивали — али томе доста за овај мах. Исте године [1830.], која уопште долази међ најплодније преводпма из класичне прозе латинске, јавља се Паул Стамакович превевши у свом забавнику „Сербска пчела или новш цвћтпикЂ" већ превођени одломак пз шесте књиге филозофског дела Цицероиовог „0 држави". Исти натписч., који и код Шпмича [промењено је само „соич." у „сан"]., некако нам и нехотице натура мисао, да ће и превод бити исте вредности, те са неком врстом предосећања прилазимо ирегледу његовом, да наскоро погледамо и кажемо сами себи: јесмо ли то и помислили? И заиста редак је пример, да нам један читав низ година [пуних двадесет] иокаже као резултат свог пролаза оваку лсалосну слику: да се 58