Просветни гласник

458

НАУКА И НАСТАВА

„АеИдеге Иегит ађзепз сопзи1 ЂеИитдие тахгтит согфсгез". XI 11. „Диодие ћ) пшћеп, диогит иГегдие аИег Ле а1Ггега саиза ЈгаћеГиг". XII 12. „Шс сит егс1атаз8в11|аеНив, ш§етт188епЦие се1еп уећетепииз". XII. „81си(; а1п диг ргаезГапИђиз тдепш т ^Иа Јш-

„на. страни онда Кеш* као верховнгп совЂтникг едан велики ратг заиочети и окончати. оно је подвученоу преводу изоставио.

„Овде бш садЂ дрекнуо Лел1и, а прочи би лко узданули". „као год и они, кои су особенимЂ у животу ио-

тапа Агтпа з1ита со1еигипГ". XVIII 18.

„пес еа1 и11из ТпеЂеЏог зепзиз гп г)о1>Гз". XVIII 19. верховти сов^тникђ (соп8и1), тислтоначалппкЂ (1ићтиб тШ(;ит), полкђ (1е§1о), височаВпш. прочи, непреодолимт, (итс^нб), народоправленје (геарићИса) вопросЋ, прочертано подоб1е (1та §о), бордствовати, опровергиути (оуег1еге), тор:кественно, верховп1и владанл гражданскогв надзирателв (сепзог) , естествени1и, мира и воине приказателв ((Нс1а1ог), скороств, шарообразије, шаровидно, кругообраз1е, течен1е, движимђ , содержателБ, блескЂ (1итеп), благорастворителБ (1етрегаЦо), преходеће (са(1исит), удручнтелио, трогателно, обратЂ (то!и8), побз'дителапЂ, престествеиостђ , созндан1е, ожидан1е, частида, отчалше, нричислвати, нопагатпти со, иамлствовати итд. итд.

ведетемг Бога иочитовали". Јасао је, да је иогрешно; али због тога, што је иста ствар, само на други начин и у Шимича погрешна, казујемо да „<1тпа в4иДја" може значити овде само „филозофију". „нити ви можете икада у себи имати блажгвгг чувствовашл". Употреба свих ових речи иоказује крајње нечист језик у преводу Стаматовичевом, и кад му се дода к томе и то, да је ово само мали део свега оног, што се може видети и опазити при читању, онда је резултат ужасаи. Речи и зваља нека, као што се види, објашњавао је као и Шимич, и готово се нигде није с њим сложно, а употреба рагИс. ргаев. асИу раг1. рег1. ас1. да је јака, као и све друге синтактичке и граматичке погрешке, о том није потребно ни говорити. А какав је стил —■ сад ће доћи пример.

за то време није али ниједан корак, тшједну стопу унапред коракнудо. А превод (Жаматовичев истог рада показује у упоређењу с Шимичем ту жадосну слику : исте погрешке још и увећане другима показују, да је већ и чисто разумевање латинског текста устукнуло; никакав корак унапред у погледу на употребу матерњег језика сведочи о жалосном стању ондашње књижевности ; а до крајности рђав стил и рогобатан начин исказивања својих мисли довољно доказује, да је грех отада почео већ да се испашта на потомству: да рђав нревод Шимичев већ има тог утицаја, да се помисли, е није ни потребно ни темељно заање и изучавање духа и характера народног и духа и етила пишчевег, па да се ипак може с успехом преводити. Тако погрешно мишљење рађа све горим плодом: већина добија све више и више уверења, да су класични писци латински недостојни поштовања [јер су српски преводи њихних дела испод сваке критике] и почиње их све вигае и више одбацивати, докле се дотле најзад не дође, да су дапас, кад је потреба класицизма за нашу поезију и уметничку прозу посгала сваком савршено очевидна, зналци класичних књижевности ређи но икад. Та ћезгода, што су баш они иреводили класичне умотворе (бар у прво време) који су били против Караџића и његове нове струје, сатрла је у нас класицизам. Јер победиоци не знајући, да је наше псеудокласике створила немачка и Француска класика, већ мислећи да су иоследоваоци античности, наперише у онај мах своје победно оружје п на класику јелинску и латинску, те се још за дуго сматраше, да је противник новој животворној струји сваки онај, који вољаше класичност Јелина и Романа. Како је тако мишљење жалосно утицало на наш напредак, то ми тек данас осећамо. Није, дакле, ни нотребно много говорити, па да се јасно опази, докле нас је довела та невешта радња наших преводилада. А сад ћемо прегледати у кратко и примере за оне погрешке, којн се налазе у овом преводу.

XVIII. „ 1Ш аи<;ет ос1о сигзив, т срнћив еаАет ухв ев! Диогит, зерГет е^сгипГ (ИвМпсЂоз т(;егуа1Н8 зопаз: уиг питегиз гегит отпгит ј"еге то&из ез/, диоА ЛосИ ћоттов петз ГтИаИ аЦие саиИћив арагиегип! 81ћ! ге<Н1ит т Тгипс 1осгш, 81си! аШ, диг ргаезГапШтз тдеппз т уМа Јштапа АГтпа зтсИа со1иегип1. Нос зопИи орр1е!ае аигез ћотжит оћвигДиегии!, пес ез1 ЋЉеИог иМиз зепзиз гп иоШз, в1си1 ићх Ш1из а<1 еа, фхае Са1ас1ира потхпап1иг, ргаесгргШ ех аНЈввхтхв топИћиз, еа ^епв, ^иае Шит 1осит аесоШ, ргор/ег тадпИиАгпет вопИив вопви аи<1хеп(1х еагеГ. Шс уего 1ап1ив ев! 1оИи8 типсН Гпег^аИззгта сопуегвхопе 80пИи8, е! еит аигез ћ01Т111111111 сареге поп роввт!, В1си1 хШиегх а(1уегвит во1ет ххесрххМо, ешасјие гасШз асхез ^езГга вепвив^ие ухпсИиг". превео је: ;Ј Опн пакЂ осамЂ текући тћла число, отђ когђ два, Меркургп и Венера, еднаке силе имаго, а ирочи седам различЈемЂ разаиолнш звукове рађахо, цЂлогг свЂта иодобге иретставлн. Овамо