Просветни гласник

460

КОВЧЕЖИЂ

КОВЧЕЖИИ

НОВА ШКОЛА.

(СВРШЕТАК) Осем пових језика у програму пове шкоде дато је више времеиа и настави гсографије и историје. Географија је раније предавана врло рђаво; сва предавања сводпла су се готово искључиво на суву номенклатуру нланина, река и вароши и др. У последње време учињен је јак напредак у пастави тога предмета, али оп се, на жалост, више састоји у новим, већином економским знањима која су у програм унета, него ли у осветљењу и оживљењу саме науке истицањем уских односа који постоје између Феномена чисто геограФских и различних елемената људскога друштва. ГеограФија је есенцијелно студија Физичкога места (Неи рћув1дие); али свако место утиче непосредно и неминовно па облике рада, својине, породичне-н административне организације, па и на саму расу, чије особине мења у једном или другом смислу. Социјална иаука усиела је данас да одреди те односе и ирецизира их с дана на дан. Али, утицај који место врши у моменту нпје једини; њега вишеидимање мења ранија Формација расе тј. историја. Газноликост људских раса долази у главном од разноликости среднна у којима су различие расе прошле сиоју еволуцију. ГеограФија и историја тако комбиноваие имају задатак да објасне ту разноликост; њима је према томе задатак да објасне човека и друштво или, другим речима, различна групирања која постоје међу људима у ма којем погледу. Оне, дакле, служе као основа науци о човеку и друштву: друштвеној науци. Једна слаба страна данашње наставе долази од у неколико хаотичнога стања у којем се находе људска знања једних у односу према другима. У старом свету различпа знања била су тесно везана међу собом и групирана око Философије, која је обухватила чак и математику; у средњеМ веку била су још у тешњој вези и групирана око теологије, која је такође обухватала у једео с философијом и математику. Захваљујућн тој кохезији, човек је могао имати један скуп знања, која ма како да су била непотпуна и често погрешна, бар су била у извесној међусобној вези. Газвитак природних наука покварио је тај ред и стари, веома узани оквир наставе.

Познато је како је Бакон покушао, али без успеха, да ствари доведе у ред, нредузевши да у једиом своме делу класиФикује сва људска знања. Он у томе делу није успео с тога, што у оно доба ви једна иаука није била довољно општа, да би могла послужити као стожер и центар осталим наукама. Настава се тако све већма компликовала. ПроФесори, из године у годину многобројнији и различнији, бринули су се само о томе како ће ученицима дати ова или она знања, без икаква обзира па знање, које истој деци дају нрофесори других нредмета. Еако мора изгледати један људски мозак подвргнут тако некомбинованим операцијама, није тешко погодити?!.. Наука која је недостојала Бакону да ствари У ред доведе, постоји данас; она је иајзад конституисана захваљујући потпунијем и тачнијем нознавању земље и различних људских друштава која је насељавају и која су је насељавала. Наука о човеку и друштву једино је довољно пространа да обухвати и у целиву повеже сва људска знања. Црема томе центар људске наставе треба да је човек. У старом свету центар јој је био човек, изучаван у светлости ФилосоФије ; у средњем веку човек, изучаван у светлости теологије; у будућности биће човек пзучаван у светлости методичког и упоредног посматрања, које се базира на условпма места и рада и то како на онима из садашњости, којима се бави геограФија, тако и онима из прошлости које изучава историја. Али, зато настава геограФије и историје треба да буде реФормирана тако, да у разлнчним срединама и епокама обухвати стварног, живог човека. Та јенастава данас организована у новој школи и ова има самодаје постунно примени. Кад то једанпут буде учињено, онда ће сејасно показати везе које постоје између различнихзнањаи односи који постојеизмеђу тих знања и човека. Видеће се да Феномени геолошки, ботанички и зоолошки — а они чине елементе места — непосредно утичу на различне природе радова и, према томе, и на само друштвеио стање. Видеће се, даље, да друштвено стање тако створено реагира на маниФестације људске мисли, философију , старе и нове литературе, на чијијеразвитак оно непосредно утицало и које објашњава. Видеће се да физички и хемијски Феноменн, чије је тајне човек недавно проникао, иду не само на то да трансФормирају куглу земаљску тј. физичко